Pročitajte kako je Čačak dobio zaštitni bedem
Čačak je jedan od gradova koji je u dobroj meri zaštićen od velikih voda, zahvaljujući pre svega zaštitnim bedemima i nasipima koji su izgrađeni. Prvi bedem Čačak je dobio krajem 19. veka, dok je Ljubić zaštićen tek posle velikih poplava 1965. godine. Evo kratkog istorijata o izgradnji prvih bedema.
Čačak je u svojoj istoriji doživeo nekoliko velikih poplava. Te poplave su otprilike dolazile u vremenskim razmacima od oko 30 godina. Najranija poplava, o kojoj postoje prilični podaci, desila se 1860. godine. Čačak tada ničim nije bio zaštićen. Usled velikih kiša Morava se izlila i poplavila varoš. Građanstvo je prema sačuvanim spisima pretrpelo velike štete. Ali ni posle poplave nisu preduzete nikakve mere za zaštitu varoši. Jedino su se posednici većih imanja dr Kuželj i Ilija Novaković ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem. I to u prvom redu radi zaštite svojih imanja. Oni su na nekoliko istaknutijih mesta podizali obalu, računajući da će tako sprečiti nadiranje Morave. Zidovi su osujetili samo normalnu ili nešto uvećanu vodenu masu. Tako je stvoren i čuveni Kuželjev vir. Kasnije, nekoliko vlasnika imanja pored Morave podigli su i manji bedem od puta više kafane Belvi do današnjeg Gradskog stadiona. Međutim, za velike poplave zidovi koje su podigli Kuželj i Novaković, i kasnije mali bedem, nisu predstavljali nikavu prepreku. Najbolje se to videlo krajem oktobra 1896. godine. To je bila izrarzito kišna godina. Morava je naglo narasla. Raskvasila je i potkopala Debelu Goru u Ovčarko-kablarskoj klisuri. Zemlja se sručila u korito Morave i načinila čep. Stvorilo se ogromno jezero, i poplavljeno je čitavo Požeško polje do Požege. Vodena masa naglo je rasla. A takođe i njen pritisak. Polako se ispirala zemlja i na čepu je ostao samo kamen. To je olakšalo da voda prolomi ovu veliku kamenu branu. Prema Čačku je jurila nezapamćena bujica. Korito Morave se se potpuno izgubilo. Voda je preplavila čitava polja. Ima podataka koji govore da je talas koji je nadirao u Beljinskom polju bio visok i preko 2,5 metra. Oko pola noći voda je ušla u Čačak. Spontano se stvorila prava uzbuna. Građani su bežali iz manjih kuća, plivajući ulicama pomoću dasaka, buradi i korita. Mnogi su se tako spasli, ali je nažalost bilo i žrtava.
Poplava je nanela ogromnu štetu. Bile su oštećene kuće, roba u radnjama i magacinima. Građani su ostali bez osnovnih životnih namirnica. S toga su od svojih predstavnika tražili pomoć od vlade. Pošto je prethodno ustavovljena veličina štete, ondašnja Skupština Srbije odlučila je da se Čačku dodeli pomoć u iznosu od 4,5 miliona dinara. Novac je stavljen na raspolaganje odboru koji je u Čačku bio formiran radi naknade štete. Skupština je sugerisala da se pomoć deli srazmerno pretrpljenoj šteti svakog domaćinstva. U osnovi,odbor je tako i postupio, ali je bilo i odstupanja. U redovima trgovaca i zanatlija pojavio se izvestan broj šićardžija. Pojedinci su pokušali da na račun poplave dođu do neopravdano velikih količina novca.
Pošto su građanima, putem pomoći, nadoknađene štete, preduzete su mere da se varoš bolje zaštiti od poplava. Stručnjaci su izradili projekat za produženje bedema do klanice, odnosno oko 450 metara od starog mosta na Moravi. Taj projekat je usvojen. Skupština Srbije dodelila je naknadnu pomoć u novcu. Iz te pomoći, i iz fonda koji je u Čačku stvoren od poreza imućnijih ljudima, isplaćivani su radovi na podrizanju bedema. Odbor koji je preko preduzimača rukovodio izgradnjom bedema bio je u potpunosti shvatio značaj ovog posla i ozbiljno mu se posvetio. Zato je bedem podignut za veoma kratko vreme.
Uporedo sa podizanjem bedema, u varoši su izvođeni obimni radovi na nasipanju ulica, jer su one bile znatno niže od nivoa Morave. Radove na nasipanju ulica i postavljanju trotoara izvodili su sami građani, svako ispred svoje kuće ili imanja.
Ima još jedna pozitivna posledica velike poplave od 1896. godine, koja je došla bez ikakvih napora građana: Morava je tada napustila svoje staro korito, i stvorila novo, današnje korito. Pre ove poplave, ona je tekla Lominom ulicom, zatim preko vašarišta i ulicom Dr. Mišovića izlazila je u Šipetića ade. Da bi se Morava dodatno ubrzala kroz grad, tadašnja tehnička lica su predložila da se izvedu i dodatni radovi na ispravljanju toka Morave.
To je kratak istorijat podizanja bedema koji je dobrim delom zaštitio Čačak od katastrofalne poplave 1965. godine. Nažalost, to nije bilo dovoljno, nastradao je Ljubić , zbog čega se odmah pristupilo izradi nasipa koji bi zaštitio i ovaj deo našeg grada. Ali o tome ćemo pisati drugom prilikom.
Svaka cast na tekstu!
Ovo o sicardzijama deluje nepoznato za nas cacak,nisu ovde ljudi takvi(salim se)
Zanimljivo.Zamisli tadasnjeg bezobrazluka razrezan porez imucnima,zar nije uvek bilo da se prvo pomogne najvecim gazdama naravno od novca koji se skupi od mase siromasnih(po stavu danasnjih vlasti stice se takav utisak)
Malo čačana zna za ovo. Sledeći put kada dodje do poplave sigurno neće biti rešeno ulivanje Moravca u Z. Moravu i onda nam djavo kriv.
Ko je bio zapravo dr Kuzelj? Mogli biste o tome neki tekst…