Projekat obnove kvaliteta voda u slivu Zapadne Morave

U periodu od šezdesetih godina do danas, u Srbiji je izgrađeno više od četrdeset postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda (PPOV), od kojih su neka samo započeta. Postrojenja koja rade suočavaju se sa nizom problema u radu: zasipanje peskom, hidraulička preopterećenja usled infiltracije i ulaska atmosferskih voda, akcidentna zagađenja industrijskim otpadnim vodama usled odsustva ili nepravilnosti u radu uređaja za predtretman industrijskih otpadnih voda, zastarela i neispravna oprema, nedovoljno obučeno osoblje i drugo. Možda najveći problem u radu postojećih postrojenja jeste taj što su troškovi rada i amortizacije veći od sakupljenih sredstava od naplate usluga kanalisanja, prečišćavanja i ispuštanja otpadne vode. Već duži niz godina cena komunalne usluge vodosnabdevanja, kanalisanja i prečišćavanja voda je pod kontrolom države i njen nivo ne omogućava pokriće operativnih troškova postojećih sistema, a kamoli razvoj i amortizaciju. Ekonomska neodrživost i tehnički problemi u eksploataciji su već doveli do zatvaranja nekih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Novi Zakon o vodama uvodi novine u politiku cena usluga vodosnabdevanja i kanalisanja, tako da se uvodi princip korisnik plaća, odnosno da cena vode treba da omogući pokriće svih troškova ovih usluga. Puna primena ovih zakonskih postavki očekuje se u budućnosti, a preduslov za to je usvajanje i primena odgovarajuće metodologije i sistema određivanja cene vode.

Sistem za prečišćavanje otpadnih voda

Nažalost danas je u funkciji svega dvadesetak postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda na teritoriji Srbije. Istovremeno na neki vid sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda priključeno je oko 10 odsto stanovništva u Srbiji, dok se uklanjanje nutrijenata vrši na manje od 2 procenata gradskih otpadnih voda, što nedvosmisleno ukazuje na ogromno zaostajanje Srbije u odnosu na standarde koji se primenjuju u Evropskoj uniji.

Svojevremeno, na inicijativu Inženjerske komore Srbije, počela je realizacija projekta „Savremeno upravljanje na slivu Zapadne Morave uključujući Ibar“. Prva akcija je bilo predavanje pod naslovom „Uputstva za izradu konkursnog materijala za implementaciju sredstava EU za sisteme i uređaje za infrastrukturu i zaštitu životne sredine (na slivu Zapadne Morave i Ibra)“, koje je održao dr Jovan Despotović, predsednik Komisije za informisanje IKS i docent na Građevinskom fakultetu beogradskog univerziteta.

– Cilj projekta je integralno upravljanje na slivu Zapadne Morave i Ibra formiranjem karakterizacijskog izveštaja za Zapadnu Moravu i Ibar, radi uspostavljanja prioritetnih zadataka, sa ciljem popravke kvaliteta vode i postizanja dobrog statusa vodotoka (vodnih tela) na slivu i formiranja plana za upravljanje na slivu Zapadne Morave i Ibra. Projektom je obuhvaćena izrada i popunjavanje upitnika po opštinama koji sadrže karte slivova Zapadne Morave i Ibra, što uključuje položaj opština, glavne zahvate vode, industrijske kapacitete, ispuste gradskih kolektora, šljunkare, zaštićena područja, saobraćajnice, farme i drugo.  Glavni uočeni problemi u domenu upravljanja vodnim resursima u Republici Srbiji, a samim tim i u slivu Zapadne Morave, su nepotpuni, nedovoljni i neizvesni podaci, slabo učešće zainteresovanih strana, „turbulentna“ tranzicija u regionu, učešće javnosti svedeno na informisanje (umesto aktivnije uključenje svih kapaciteta javnog i privatnog sektora), nedostatak konsultacija i aktivnog učešća, nasleđeni zastareli pristupi (Vodoprivredna osnova Srbije) i generalni projekti vodnih resursa na državnom nivou nasuprot planu upravljanja rečnim slivom, na osnovu karakterizacijskog izveštaja za sliv. Nedovoljno praćenje i procena brojnih tačkastih i rasutih izvora zagađenja sa ili bez prečišćavanja. Najčešći problemi koji se uočavaju kod realizacije projekata su: nedostatak kadrova, nedovoljni podaci i neadekvatne podloge za projekte (savremeni ili zastareli), nedovoljna zainteresovanost opština, finansijski aspekti (rad i zarada, plaćanje stručnjaka), stručni skupovi i seminari za obuku angažovanih kadrova, nedovoljno uključenje fakulteta i instituta… – navodi se u rezimeu konferencije održane u Čačku.

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________________