Promena Zakona o bezbednosti saobraćaja sačuvaće dečije živote

Stradanje u saobraćaju je među najčeščim uzrocima smrti i invaliditeta dece do 14 godina. Tokom prethodnih godina kada je reč o merama koje za cilj imaju zaštitu dece pešaka širom Srbije, pa i u Čačku, preduyet je čitaav niz tehničkih mera sa ciljem usporavanja saobraćaja u blizini škola i sprečavanje istrčavanja dece na kolovoz. Istovremen, u predškolskim ustanovama i školama godinama se sistematski sprovodi edukacija o bezbednom ponašanju na putu od kuće do škole. Međutim, stiče se utisak, kako upozoravaju iz Komiteta za bezbednost saobraćaja da su potpuno zanemareni učešće dece u saobraćaju kao putnika u vozilu  i edukacija i podizanje svesti roditelja o značaju korišćenja sistema zaštite dece u vozilu, zbog čega već nekoliko godina deca u Srbiji znatno češće ginu kao putnici u vozilu nego kao pešaci.

Najavljene promene Zakona o bezbednosti saobraćaja izazvale su brojne reakcije u javnosti. Na jednoj strani roditelji negoduju zbog finansijskih troškova koje ih očekaju ako se obavezna upotreba auto-sedišta produži do uzrasta od 12 godina i visine do 135 centimetara, dok se na drugoj saobraćajni stručnjaci slažu u oceni da su takve promene neophodne, jer će sačuvati mnoge dečje živote. Nabavka dečijeg sedišta, sudeći na osnovu trenutnog stanja na tržištu, jednaka je jednomesečnom izdatku za pelene. Po oceni saobraćajnih stručnjaka, problem nije u ceni već u stavu roditelja da im sedište ne treba. Nažalost, veliki broj roditelja još uvek veruje, da će rukama zadržati dete u slučaju sudara Istovremeno veliki vozača se poziva na to da nekada zakon nije predviđao da deca budu vezana, pa im ništa nije falilo, što ne odgovara istini budući da je na srpskim putevima tokom devedesetih godina ginulo je i po 150 dece godišnje, dok je 2014. godine u Srbiji poginulo ukupno 10 mališana, od čega je svega njih četvoro bilo putnik u vozilu.

–  Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prvo treba da razmotri Vlada Srbije i ta procedura je već u toku, posle čega će se naći pred poslanicima Narodne skupstine koji će odlučiti o njegovom usvajanju. Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja, kao međuministarsko telo Vlade, zvanično je usvojilo strateški cilj da najkasnije do 2020. godine moramo dostići nivo da nam više nikada nijedno dete ne pogine u saobraćaju. Ovim je država Srbija jasno zauzela stav da neće dozvoliti gubitak dečjih života u saobraćajnim nezgodama. U skladu sa tim, izmene zakona idu u pravcu veće zaštite dece i značajan broj odredbi se menja i dopunjuje kako bi naša deca bila bezbednija u saobraćaju. Novo zakonsko rešenje u skladu je sa važećom direktivom Evropske unije koja se u svim državama članicama Unije. Kod nas se, sa postojećim zakonskim rešenjem, tek svako peto dete staro do tri godine prevozi u dečjem sedistu, što je strahovito mali procenat. Takođe, nema precizne statistike koliko je dece ispravno vezano u sedištima. Strahuje se da se bar trećina onih vezanih u sedištima prevozi u neodgovarajućim šedištima, da sedišta nisu bezbedno pričvršćena za vozilo ili da deca nisu bezbedno vezana u sedištu, objašnjava Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Postojeće odredbe Zakona, po kojima se upotreba posebnih auto-sedišta za decu ograničava do treće godine, po oceni saobraćajnih stručnjaka nisu dobre jer propisuju obavezu roditelja čije dete može biti visoko samo 95 cm da ga vežu sigurnosnim pojasom bez dodatnih sredstava zaštite čime mu je direktno ugrožena sigurnost ugroze život. Kako upozorava Damir Okanović,direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, uobičajeni zastitni sistemi zadržavanja u slučaju sudara ili prevrtanja, poput pojasa i vazdušnih jastuka, napravljeni su za odrasle, a  dečija sedišta su zapravo posrednici između pojaseva i deteta, čime se omogućava da dete upotrebljava klasičan pojas na bezbedan način. Istovremeno veoma je bitna i zaštitna funkcija dečijeg sedišta u slučaju bočnog sudara, jer deirektno štiti i zadržava glavu deteta, čime se smanjuje mogućnost povrede vratnog dela kičme kojea je uobičajena u ovakvim situacijama.

_____________________________________________________________________