Reprezentativni biljni i životinjski svet klisure

Mada se ne mogu svrstati u red reprezentativnih speleoloških objekata, područje Ovčarsko-kablarske klisure odlikuje nekoliko  pećina, potkapina i jama. Osim njih, serija malih slapova i bigrenih basenčića, kao i manja bigrena terasa sa relativno visokim terasnim odsekom, duž Banjskog potoka, predstavljaju posebnu atrakciju. Za razliku od nekih drugih klisura, gde je uobičajena praksa da gde god ima krečnjaka niču i kamenolomi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, na sreću, to se nije dogodilo.

Međutim, uprkos činjenici da veliki nagibi, koji su i inače odlika ovakvih rečnih dolina, nisu nikad bili pogodni za poljoprivredu, ne vodeći računa o tome, a i o još ponečem, čovek je izazvao degradaciju zemljišta. Karakteristike pedološkog pokrivača u klisuri, vrlo ozbiljno upućuju na visok stepen opasnosti od erozije, ukoliko bi ostao bez zaštite visoke vegetacije. Kako to u suprotnom slučaju izgleda vidi se na potezu Vidova, ispod Međuvršja. To nije problem samo iz estetskih razloga i zaštite pejzaža, već i zbog smanjenja spiranja humusnog sloja i zasipanja jezera. U istom kontekstu sagledavamo problem klizišta i urvina.

Ovaj problem je u klisuri veoma izražen. Zasutost obe akumulacije je tolika da je na svim rečnim okukama formirano novo dolinsko dno, a ne male površine su zapravo plićaci obrasli bujnom barskom vegetacijom. Bez adekvatnih mera i oni će evoluirati prvo u barsko, a zatim i šumsko zemljište.

Uprkos eksploataciji šuma, koja je u nekim vremenima izlazila iz okvira opravdanosti, danas je najveći deo klisure zaogrnut šumama, koje su tu oduvek postojale. Iako se ne radi o visokim sastojinama sa opipljivijom ekonomskom vrednošću, već o izdanačkim šumama, njihova dobra pokrovnost, kao i opštekorisne funkcije nemaju alternativu u zaštiti od erozije i ukupnog izgleda klisure.

Posebnu pažnju privlače pojedine reliktne polidominantne zajednice, čije je prisustvo i bogatstvo pojedinačnih vrsta potvrda refugijalnog karaktera klisure.

Strme, južne strane Kablara, njegovi osgenjaci i stene koje se spuštaju do reke, kao i tamna, vlagom ispunjena šuma oko Banjskog potoka kriju i brojne pojedinačne vrste dobro očuvane flore reliktnog karaktera, čija „starost“ doseže duboko, do tercijara, kao i druge retke i ugrožene vrste, različitog porekla i brojnosti i različitog flornog obeležja. Dosadašnja saznanja ukazuju na prisutvo oko 600 biljnih vrsta vaskularne flore. Vrste iz porodice orhideja i zatim ciklame i visibabe nalaze se na Aneksima S1TE5 lista (Međunarodna konvencija o trgovini ugroženim biljnim i životinjskim vrstama), a vrste kao što su barski rastavić, siva suručica, lovorolisni jeremičak, zlatna paprat i zlatan, zaštićene su kao prirodne retkosti Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, na području Srbije. Siva suručica je i na listi „Crvene knjige flore Srbije“. Naredbom o kontroli prometa i korišćenja biljnih vrsta obuhvaćeno je 33 vrste sa područja Ovčarsko-kablarske klisure. Akvatične ekosisteme ovog područja, iako u velikoj meri pod antropogenim uticajem, odlikuje karakteristična flora (trska, ševar, vodena sočivica, jeguljina trava, resina i dr.). Ovde se našla i retka vrsta subevropskog obeležja, vlasasta resina – navodi se u Studiji zaštite Ovčarsko-kablarske klisure koju je 1998. godine objavio Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Gradanja na području klisure i povećano prisustvo čoveka, uprkos negativnom delovanju, ipak nije u bitnijoj meri uticala na faunu Ovčarsko-kablarske klisure, tako da je životinjski svet koji je u njoj zastupljen, kako objašnjavaju biolozi i ekolozi, na reprezentativnom nivou.

– To je posledica dosta dobre očuvanosti i raznovrsnosti staništa. To su pre svega šumska staništa, stene i litice, ali i vodena staništa, pašnjaci i livade. Tako je evidentirano 104 vrste ptica, od kojih se ogromna većina (85) ovde gnezdi. Međutim, smatra se da je na području klisure prisutno čak 160 vrsta, a da se gnezdi i svih 100. Od tog broja, 47 gnezdarica ima međunarodni značaj, a 40 nacionalni. Posebnu pažnju privlače sivi soko, siva čaplja i jarebica kamenjarka. Mogućnost da se ovde gnezdi jedan par surih orlova sama je po sebi izuzetna retkost i prava atrakcija. Zbog ovakvog bogatstva, pokrenuta je inicijativa od strane Zavoda da se područje klisure proglasi za Važno područje ptica u Evropi odnosno, tzv. 1VA područje. I među sisarima takođe ima veći broj vrsta (14) od međunarodnog i nacionalnog značaja (osam vrsta). Posebno su interesantne divlja mačka i vidra. U klisuri živi i sedam vrsta gmizavaca od međunarodnog značaja i dve od nacionalnog. Ihtiološki sastav Zapadne Morave je bitno promenjen izgradnjom brana. Određeni poremećaji ipak mogu biti sanirani pažljivijim poribljavanjem, a pre svega poribljavanjem kvalitetnijim vrstama i nekim grabljivicama. Antierozivni radovi takođe imaju veliki značaj za zaštitu ihtiofaune. Uprkos svemu, činjenica je da je formiranjem akumulacija došlo do intenziviranja sportskog ribolova u ovom kraju, pa su utoliko preče pomenute mere zaštite i unapređenja ribljeg fonda u prirodnom dobru – predloženo je u Studiji zaštite Ovčarsko-kablarske klisure.

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_____________________________________________________________