Roditelji ne odustaju: Do smrti ili istine

Milovan Milivojević (54) danas je iz svojih Lučana krenuo put Beograda da na mestu sa koga se vuku najvažniji konci države još jednom zavapi za pomoć da krivci za smrt njegovog sina izađu pred lice pravde. U prestonicu, planira da krene 15. jula, spreman da se otuda ne vrati dok se istina ne obelodani.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak je, povodom poplava koje su zadesile ovu opštinu, posetio Lučane. Prišao mu je čovek u crnini koju skoro dve godine ne skida. Toliko je prošlo od kada je u fabrici namenske industrije „Milan Blagojević“ došlo do požara i eksplozije, od čijih posledica su stradali njegov sin Milomir Milivojević (25) i njegov kolega Milojko Ignjatović. Od Vučića je, premda pravosuđe još uvek ćuti o odgovornima za tragediju, zatražio pomoć u cilju rasvetljavanja događaja. Predsednik mu je za ponedeljak obećao sastanak na koji će biti pozvana i ministarka pravde Nela Kuburović.

POŽAR, PA EKSPLOZIJA

– Četiri puta sam do sada bio u predsedništvu, na pisarnici ostavljao pisma tražeći sastanak sa predsednikom, i konačno sam ga sada dočekao. Sa ministarkom Kuburović sam dva puta razgovarao, ali se stvari nisu pomerile sa mrtve tačke. Za poslednju slamku sam uspeo da se uhvatim, gajim nadu da će razgovor sa predsednikom pomoći da se istina sazna – priča za „Blic“ Milovan Milivojević.

Živog i zdravog sina Milomira poslednji put je video 14. jula 2017. oko 19 sati, na pauzi tokom druge smene u fabrici u kojoj i on radi. Pamti da je Milomir popio tri čaše soka i pojeo nekoliko napolitanki, pa otišao da završi posao. U 19.24 došlo je do nesreće u pogonu raketnih goriva.

– Milojko Ignjatović doterao je pet buradi dvobaznog baruta za raketna goriva. Tek što su on i moj sin spustili sa kolica prvo bure, došlo je do požara. Milomir je pokušao da pobegne ali ga je po leđima sustigao plamen koji se odbio o limenu nadsrešnicu i preklopio ga preko leđa. Požar je u deliću sekunde uhvatio magacin i došlo je do eksplozije koja mu je razorila pluća. Prebačen je na VMA, gde je prebrodio opekotine, ali ne i povrede pluća. Preminuo je 19. dana, 3. avgusta. Ignjatović, koga su pronašli ugljenisanog, podlegao je ranama dva dana posle nesreće – kaže Milovan.

ŽRTVE SE NIŽU

Na sastanak sa predsednikom države, nastavlja, poneće ceo predmet, stotine papira izdatih od zvaničnih institucija koje ukazuju na propuste u radu fabrike.

Radoš Milovanović

– Objekat u kome je došlo do požara nije imao lokacijsku i upotrebnu dozvolu. Generalni direktor Radoš Milovanović mi je lično priznao da se zapalio otpadak dvobaznog barutnog goriva koji je stajao dve i po – tri godine, a koji je po pravilu morao biti uništen i nije se smeo koristiti u proizvodnji. Taj razgovor sa direktorom imam snimljen. Milovanović mi je još rekao da je u fabrici bilo 300 buradi s istim sadržajem. Taj razgovor vodili smo 88. dan od nesreće, tek tada se udostojio da primi suprugu, mene i našeg advokata – priča Lučanac.

Predsedniku i ministarki će doneti, kaže, dokaze da je barutno gorivo bilo upakovano nepropisno, u buriće bez antistatik vreća, da protivpožarni sistem nije radio, da u hidrantu nije bilo vode. U hrpi papira su i izjave svedoka, „a sve do jedne su na mojoj strani“.

– Moj sin, ironije li, najveću platu primio je polumrtav, dok se na VMA borio za život – dodaje on. Radoš Milovanović je 37 godina direktor fabrike „Milan Blagojević“ iz Lučana. Sagovornik „Blica“, otac koji traži istinu, sabrao je da je njegov sin 21. žrtva u preduzeću od kada direktoruje Milovanović.

LAŽNA VEŠTAČENJA

– Posle nesreće u kojoj su stradali Milomir i Ignjatović urađena su dva veštačenja koja su krivicu svalila na njih dvojicu. Mi smo ta veštačenja lako pobili jer su bila lažna. Direktor je na zboru radnika govorio da je moj sin šutirao bure, što je besmisleno. Sve i da je tako, ono ne bi moglo da eksplodira. Nudio mi je stan, posao za ćerku i suprugu, ali nije mogao da me kupi. Kada je video da ne odustajem, zbog priča u medijima, Milovanović je tužio mene, ali i moju ćerku zbog pisanja otvorenih pisama u kojima je ukazivala na detalje i samo tražila istinu – priča Milovan.

Decembra prošle godine, govori, u Osnovnom javnom tužilaštvu u Ivanjici mu je rečeno da će uskoro biti pokrenut postupak protiv direktora Radoša Milovanovića i još pet ljudi iz fabrike. Ali, ni dan-danas nema optužnog predloga. Više puta je odlazio u tužilaštvo raspitujući se dokle je stigao postupak.

ZAVET

– Šapnuli su mi da bi se sve pokrenulo odmah samo kada bi Milovanović bio izuzet iz optužnice – tvrdi Milovan Milivojević.

Zbog toga je za prošli četvrtak planirao da krene u Beograd i štrajkuje glađu. Dogodio se taj susret sa Vučićem u Lučanima, pa je odustao, nadajući se da će od predsednika i ministarke u ponedeljak dobiti ohrabrujući odgovor.

– Strpeću se posle tog sastanka do 15. jula i čekati da mi kažu ko je kriv što je Milomir mrtav. Dan pre toga ću, kao i svaki dan za ove dve godine, izaći sinu na grob. Mrtvom sam mu se zavetovao da ću istinu isterati na čistac ili da neću biti živ. Ne dobijemo li sve crno na belo do tada, supruga i ja idemo ispred predsedništva da gladujemo. Do smrti ili istine – uverava Milivojević.