Slučaj nesreće kod Čačka i dalje bez epiloga

Aleksandar Milošević i njegova majka Milica nastradali su 11. maja 2019. godine u teškoj saobraćajnoj nesreći u Mojsinju kada je na njihov „mercedes“, kako se sumnja, naleteo autobus „Pejić turs“ za čijim volanom je bio E. Š. Nakon više od pet godina od nesreće Osnovni sud u Čačku je za to vreme doneo oslobađajuću presudu koju je poništio Apelacioni sud u Kragujevcu, ali i dodelio predmet sudiji koja je tražila izuzeće iz predmeta zbog „pritiska“ koji vrši javni tužilac?!

Kako se navodi u optužnici Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, nesreća se dogodila na putu koji prolazi kroz Mojsinje kada se Milošević, vozač „mercedesa“, uključio na put sa desne strane gledano u pravcu ka Čačku i potom u svojoj traci zaustavio kako bi skrenuo levo, u ulicu u koju stanuje. Vozač autobusa „Pejić turs“, E. Š. kako se navodi u optužnici, odlučio je da pretiče minibus preko pune linije te se kretao znatno većom brzinom usled čega je direktno udario u „mercedes“ u kojem je Milošević bio sa svojom majkom Milicom koja je nastradala na licu mesta dok je Milošević preminuo na putu ka bolnici.

Sud utvrdio: Milošević je kriv!

Osnovni sud u Čačku je, prilikom izricanja oslobađajuće presude, naveo da je zapravo uzrok nesreće to što je Milošević vršio nebezbedno uključivanje na kolovoz sa pravom prvenstva prolaza.

Kako su naveli, brzina okrivljenog, koja je bila nedozvoljena na tom delu puta, u konkretnoj situaciji može biti i jeste doprinos nastanku nesreće, ali nikako uzrok. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da je tahografski listić koji je izuzet iz autobusa fizički oštećen grebanjem, a u delu koji odgovara vremenu oko 19 sati je i pocepan.Zbog toga nije bilo moguće očitati brzinu kretanja autobusa neposredno pre i u trenutku sudara, a prema Nalazu i mišljenju veštaka koji je Osnovni sud u Čačku usvojio, navodi se da se okrivljeni E. Š. kretao brzinom ne manjom od 91 km/h.

Čak je i E. Š. tokom iznošenja svoje odbrane priznao da je vozio većom brzinom od dozvoljene, a na pitanje branioca zbog čega, E. Š. je odgovorio: „Zato što posle raskrsnice prestaje ograničenje od 60km/h, a počinje ograničenje od 80km/h.“?!

Rakrsnica koja se pominje u odbrani E. Š. je zapravo ukršanje makademskog puta sa asfaltnim putem. Kako se vidi na fotografiji sa lica mesta, put svakako nije asfaltiran što svakako znači da na tom mestu nije raskrsnica i da tu ne treba da stoji saobraćajni znak.

U presudi se navelo da je iskaz vozača minibusa, svedoka J. K. kontradiktoran, protivurečen i nelogičan, a sudija se čak i oslanjala na to da je „životno nelogično da se preduzima radnja skretanja u levo od strane vozača autobusa ukoliko u svojoj traci nije imao prepreku“.

Apelacija: „Neophodno je uraditi rekonsrtukciju“

Kako se navodi u rešenju Apelacionog suda u Kragujevcu povodom ukidanja presude Osnovnog suda u Čačku, predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim što će se glavni pretres održati pred drugim sudijom. Takođe, navodi se da je neophodno uraditi rekonstrukciju događaja.

Žalba tužioca: „Dužni ste da izvedete tu procesnu radnju“

Nekoliko ročišta pred novim postupajućim sudijom je održano, međutim, tada je usledila žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku.

Između ostalog, navodi se da je član komisije iz Novog Sada, sa savetnikom odbrane i „verovatno i braniocem“ izlazio na lice mesta iako sudija to nije dozvolila, pa je navedeni veštak na pretresu izmenio nalaz komisije gde je ograničenje brzine bilo 60km/h tvrdeći da je dozvoljena brzina 80km/h. Za tu izmenu, kako se navodi u žalbi, nije imao saglasnost ostalih članova komisije.

„Pošto smo mi nekoliko puta pre donošenja prvostepene presude koja je ukinuta predlagali rekonstrukciju događaja na licu mesta, što je prihvatio i drugostepeni sud, radi očuvanja svog digniteta, komisija iz Novog Sada sada podržava svog kolegu tvrdeći da je on bio u pravu, ali protiveći se rekonstrukciji pri čemu se olako prelazi preko naredbe Apelacionog suda da je nužno izvršiti rekonstrukciju, pa ste vi shodno naredbi Zakona o krivičnom postupku (ZKP) dužni da izvedete tu procesnu radnju. Tu radnju je trebalo odmah obaviti i ispitati svedoke na licu mesta kao i policijskog službenika koji je sačinio skicu lica mesta s obzirom da se njegova skica razlikuje od skice mesta komisije u Novom Sadu“.

Zahtev za izuzeće – „Tužilac vrši pritisak na mene i poziva se na moju neobjektivnost“

Postupajući sudija je nakon žalbe podnela zahtev za izuzeće predsedniku Osnovnog suda u Čačku.

„Ovde podnosim zahtev za svoje izuzeće zbog uticaja i pritiska koju tužilac vrši na mene kao postupajućeg sudiju, pozivajući se na ozbiljnu sumnju u moju objektivnost.“, navela je sudija u zahtevu.

Kako se navodi u zahtevu za izuzeće u koji je „Blic“ imao uvid, sudija je navela se tužilac poziva na njenu „navodnu neobjektivnost“, međutim, ne traži njeno izuzeće.

„Ova kontradiktornost gde se poziva na moju neobjektivnost ali ipak ne traži moje izuzeće je način tužioca kojim vrši ozbiljan pritisak na mene kao sudiju prejudicirajući konačnu odluku suda“, navodi se u zahtevu.

Takođe, u zahtevu se navodi i da je „tužilac na ovaj način kompromitovao i kontaminirao bilo kakvu buduću odluku“ koju će doneti, kao postupajući sudija.

„Ukoliko donesem oslobađajuću odluku pozivaće se na svoja ranija upozorenja na moju neobjektivnost, a ukoliko donesem osuđujuću postojaće sumnja da sud podleže pritisku tužioca.„, navodi se u zahtevu.

Sud usvojio zahtev: „Tužilac sumnja u objektivnost“

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku usvojen je zahtev sudije za njeno izuzeće uz obrazloženje da „stoji činjenica da javni tužilac nije decidno tražio izuzeće postupajuće sudije, ali iz navoda javnog tužioca koji su sadržani u podnesku jasno proizilazi da tužilac sumnja u objektivnost i nepristrasnost postupajućeg sudije„, te su se stekli uslovi za izuzeće sudije.