Prethodni članak
Sociološkinja o masakru u Čačku: „Kultura nasilja“ dominantan društveni obrazac
Objavljeno 11/04/2022
U stanju opšte socijalne krize, kriminala, korupcije, različitih socijalno-patoloških pojava, nasilje u svim oblicima i na svim nivoima itekako je prisutno, tako da možemo govoriti i o „kulturi nasilja“ kao dominantnom društvenom obrascu, kaže za Nova.rs sociološkinja, Rada Karanac.
Ubistvo u Atenici u Čačku u kome je sin ubio majku, oca i dedu, ukazuje na alarmirajuće crveno svetlo za celo društvo, kao i što ukazuje na nemogućnost institucija da međusektorski reaguju na adekvatan način, ocenjuje ona.
„Ne mogu, a da se ne osvrnem na prethodna dva slučaja jezivog porodičnog nasilja koja su se desila u Zablaću kod Čačka, zbog sagledavanja problema u koordinaciji saradnje nadležnih institucija. U razmaku od nekoliko meseci, majke sa četvoro dece bivaju pretučene na nabrutalniji način od svojih partnera. U činu nasilja, ne bivaju pošteđeni ni roditelji nasilnika, a ni deca. Oba nasilnika su ponavljali nasilje, imali i izrečene mere zaštite od nasilja – zabrane prilazaka porodicama. Jedna nasilnik je i realizovao meru lečenja u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi te se i ubio nakon počinjenog ponovljenog porodičnog nasilja. Drugi nasilnik tek sudskim epilogom od veštaka „dobija potvrdu“ o neuračunljvosti“, podseća.
U oba slučaja, navodi dalje, se ostavlja prostor za pitanje koji je to trenutak, kada nadležne institucije (tužilaštvo i zdravstvo) treba da traže i izvrše procenu psihičkog stanja nasilne i/ili potencijalno nasilne osobe?
„Možda se činilo da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ujedno i rešio problem nasilja u porodici, ali je jasno da je njegova primena u potpunosti neizvodljiva i nemoguća van „papira“. Zakon je donet 2017. i definisao je će se do dana početka primene obrazovati Savet za suzbijanje nasilja u porodici, i imenovaće se lica određena za vezu. „Zbog izbora, potom formiranja Vlade“ (obazložila je ministarka pravde Kuburović u to vreme), Odluka o obrazovanju Saveta, doneta je tek 9. jula 2021. godine, a 13. jula se održava prva i jedina sednica, iako se po Odluci, Savet sastaje najmanje jednom u šest meseci ili po potrebi“, istakla je Karanac.
Savet je konstituisan da poboljša koordinaciju i delotvornost nadležnih institucija, što i jeste najslabija karika i najveći nedostatak sistema kada je u pitanju postupanje institucija u slučajevima porodičnog nasilja, smatra sociološkinja.
„Očekivalo se da će Savet na osnovu podataka, analiza i izveštaja nadležnih organa dati odgovore i preporuke za prevazilaženje očitih problema u međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava nasilja. Takođe, neophodno je bilo da se to telo ozbiljno bavi onim što je ključni problem – da li nadležne institucije imaju kapacitet – raspoložive ljudske i profesionalne resurse (prvenstveno centri za socijalni rad), da u okviru svojih nadležnosti pružaju i konstantnu podršku i zaštitu svim žrtvama porodičnog nasilja i pri tom vrše praćenje svih počinilaca, tokom i nakon sprovođenja izrečenih mera, perioda lečenje, izdržavanja kazni“, naglasila je naša sagovornica.
Da li se uključio alarm i da li je potrebno da se razmišlja o nekom stručnom telu pri institucijama koje bi radilo isključivo posao praćenja i podrške i žrtavama i počiniocima nasilja, zapitala je Karanac.
„Koliko može da bude štetno i opasno kada „zakaže sistem i kada nedostaje još jedan papir“, govori podatak da je Prihvatilište za nezbrinuta lica i žrtve porodičnog nasilja u Čačku osnovano 2010. godine i da je jedina usluga socijalne zaštite iz nadležnosti grada koja nije licencirana i koja se pruža preko Centra za socijalni rad Čačka. To praktično znači da se od 2014. godine odvija kao volonterski program koji vode zaposleni iz Centra. Kako se navodi u izveštajima, tako će biti sve dok Prihvatilišta ne bude preuzeto od strane Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“ Čačak“, zaključila je ona za Nova.rs.
Podsećamo, Ilija G. (21), iz Čačka, uhapšen je zbog sumnje da je u petak uveče nožem ubio svoju majku S.G. (49), oca S.G (54) i dedu M.G. (87) u naselju Atenica. Jezivi zločin dogodio se oko 23 sata, kada je on, koji je više puta prijavljivan policiji zbog nasilja u porodici, nasrnuo na roditelje i dedu i izbo ih nožem do smrti. Njegov rođeni brat Nikola je pronašao tela i masakr prijavio Policijskoj upravi Čačak. Navodno, kako smo dobili informacije od komšija, razbio je prozor i zatekao užasan prizor.
Sto ocekujete da policija radi svoj posao kad imamo nestrucne korumpirane kadrove koji se zaposljavaju preko veze i sa stranackom knjizicom.Onaj tamo Belivuk je pravio mleveno meso od ljudi i imao policijsku zastitu i veze sa bukvalno sefom drzave.Policija to sve gleda i cuti,ne radi svoj posao.Samo ako ovaj korumpiran rezim vidi sansu da se reklamira tako ce se zauzeti da policija mrdne iz mesta.Inace sedi i dodji sa slikas leseve kad ti se kaze.A kad se glasa onda je ubedljiva pobeda ovog rezima.Znaci svima se svidja ovo kad nijedna institucija ne radi svoj posao…
Odgovor za Nezni
Веома квалитетан и тачан коментар.
У овом случају, на жалост се лепо може видети тотална немоћ државе да решава обични а често и трагичне проблеме у народу. Па Хамураби је, због тога, пре 4000 година и створио државу. Да брине и штити своје поданика од насилника и лудака. Држава једина има право да кривцу одузме живот у има нарда и слабијих.
Овде се задњих двадесет година то не ради и зато долазимо у стање перманентне немоћи да вршимо закон.Овде су све институције претрпане запосленима који редовно примају плате за нерад. И још почев од полиције, воске, школства, здравства хоће да штрајкују мале им плате.
Питам их, одакле сте ви зарадили ваше плате. Шта сте то вредно створили и продали. Одговор ништа. Зашто господо не напустите државну службу и одете у приватни сектор. Е то нећете оћете да јашете овај јадни народ и да му гулите кожу кроз наплату свега и свачега да би себи прибавили добит. То је кључни проблем пропадања и будућих немира у Србији.
Устаће скоро сиротиња и кренути да руши државне нефункционалне институције. Јер мудри Черчил је говорио – држави не руши народ неко институције,Народ управо види у којем грму лежи зец. То и Вучић зна али не сме ништа да предузме. Зашто Бошкић ову тему не покрене. Е клинцов мало морген брала за то треба имати џуда.
Сви су на језику јунаци а у животи покварени подмукли зечеви.
U tamnicu zakljucati vrata i kljuc baciti .
Kakva horor slika na pocetku clanka…
Ovo nije komentar u klasi stručnjaka iz oblasti sociologije, to samo Rada pokušava da građanima približi kako sistem funkcioniše i nepotrebno alegorčno ukazuje da ne funkcioniše, sto nam je i svima vrlo jasno. Za razliku od nekih drugih slučajeva,ovo je školski primer nasilja u društvu koje se neadekvatno percipira i pogrešno tretira, te se vraća u porodicu i uništava je. Znate nasilje nije samo kad nekog nekog prebije, nasilje je sve što vam neko radi a vi ne želite, nije vam prijatno ni korisno, a da li pri tom drži motku s ekserom i zloupotrebljava venčani list ili drži špric sa psihoaktivnom supstancom i zloupotrebljava službeni položaj, gotovo je isto u pogledu daljih posledica ekspresije nasilja.Sigurnoj kući trebaju stručni, a ne SNS kadrovi.Ne mogu tužilac i socijalni radnik, vaspitavani batinama i odrasli zahvalni zbog toga postupati u slučajevima nasilja, takvi ljudi prosto nemaju neophodan kvalitet i kapacitet, nisu oni krivi, očekivanja od takvih ljudi na tim funkcojama su iracionalna. Mladi se u razvojnoj krizi leče psiho socijalnom podrškom, menanizam koji apsolutno izostaje,a ne psihijatriskim finim nasiljem. Da ponovim još jasnije: da mu se nije „pomagalo“ na način na koji jeste, ustaljen čačanski pogrešan način, ti ljudi bi danas bili živi.
Tretman bolesti zavisnosti bi trebalo da bude sveobuhvatan i da postoji protokol. Doboljno je samo videti u kakvom stanju i kakvih kapaciteta je Psihijatrija u Čačanskoj bolnici, te da nema dečjeg psihijatra u celom Čačku…Ovo prevazilazi priču „nasilja u porodici“…Nemamo zdravstveni sistem i to treba jasno reći, plus ni zakona nema…
Za sve te nasilnike krivi su roditelji sto su dozvolili da postane nasilnik.
U odrastanju i vaspitanju dece najvažniju ulogu imaju roditelji, kasnije škola. Gde nam je nestalo roditeljsko vaspitanje? Da li smo deci dali prevelike slobode a malo obaveza? Šta je sa roditeljskim autoritetom i porodičnim vrednostima? Zašto smo skloni površnim kvalifikacijama: svi su dobri, fini, brižni…sve ono što želimo da čujemo? Zašto smo zaboravili da su deca ogledalo svojih roditelja? Šta je sa propustom u samom sistemu?
Ovo je strasno sta se desava,mislim da treba da se pojaca delovanje psihijatrijrije,da i kada izadju takve osobe da se vrsi kontrola i poseta.Ako vec procene da nema rizika.