Соколица, рушевине древног утврђења

Рушевине древног утврђења налазе се на стеновитом узвишењу овалне основе испод западних падина планине Острице, у селу Остра. Утврђење се налази на истакнутом положају који омогућава контролу путних праваца који повезују простор чачанске котлине са територијом јужних делова Шумадије.

Људи су у најранијим временима користили ову локацију за своје активности. Поуздано су регистровани налази стари око 4.500 година. Према претпоставкама археолога овај локалитет се највероватније у епохи позне антике, или у раном средњем веку, утврђује каменим бедемима. Нарочито северна, североисточна, западна и југозападна страна, док јужна и источна страна нису посебно биле утврђене пошто се на њима налазила литица. Простор утврђења подељен је на два дела, мањи. Равнији је Горњи град, а већи али стрмији Доњи град. Од других елемената фортификације на североисточном углу делимично је откривена једна кула димензија.

Најмлађи археолошки остаци који су до сада пронађени на овом локалитету представљају уломци керамичких посуда из периода X – XI века када се утврђени положај на Соколици поново користи. Било је то време када се на овом простору простирала променљива северна граница српске средњовековне државе.

Из рановизантијског периода, одакле потиче највећи број налаза са Соколице, издвајају се бронзани новчић цара Анастасија I кован између 512 – 517. године, затим мања бронзана фибула, гвоздени кључ и кресиво које највероватније потиче из друге половине VI и почетак VII века. У то време Соколица је била део ланца византијских утврђења на Балкану, међу којима је највећи фортификациони објекат била Градина на планини Јелици.