Srpska Sveta gora

Deset srednjovekovnih manastira Ovčarsko-kablarsku klisuru čine jedinstvenim kulturno-istorijskim područjem koje mnogi nazivaju i Srpska Sveta Gora. Ovi manastiri nesumnjivo čine značajan deo srpskog duhovnog I kulturnog nasleđa, ali nažalost mnogo toga što se odnosi na bogato spomeničko nasleđe ovog kraja, poput podataka o ktitorima pojedinih manastira i motivima njihove izgradnje nisu sačuvani, kao i mnoge dragocenosti, knjige, ikone, sasude…

Isposnica Svetog Save

Ovčarsko-kablarski manastiri i dalje, naročito kao celina, predstavljaju izuzetno atraktivan spomenički kompleks, jedinstven po mestu na kome se nalazi, ali i po vremenu u kome je nastao. Srećom i po stepenu očuvanosti. Od svega što je čovek stvorio u klisuri, manastiri čine onaj najvredniji deo, oni joj daju patinu vremena, ugled i duhovnu dimenziju. Kao siguran oslonac u prošlosti, nesumnjiv putokaz kroz bespuća ovog i budućih vremena, ovčarsko-kablarski manastiri moraju biti reper i mera za odnos prema ovom prostoru. Nepovoljna je okolnost što do sada na području klisure nisu vršena detaljnija arheološka istraživanja, pa o nekim manastirima postoje krajnje oskudni podaci. Verujemo da će prošlost tih spoomenika biti mnogo jasnija kada se sa pomenutim istraživanjima započne.

Manastir Preobraženje

Odnos čoveka prema klisuri, pre svega u poslednjih stotinak godina, nije bio u skladu sa njenim prirodnim i spomeničkim vrednostima. Ako je izgradnjom puta i železničke pruge ovaj prostor postao bliži posetiocima, što nije bio primarni cilj, onda je izgradnjom dve brane, formiranjem veštačkih jezera i potapanjem velikih površina trajno izgubio deo autentičnog izgleda. Sistem dalekovoda dodatno je degradirao klisuru. Danak razvoju platila su i dva manastira – Preobraženje je premešteno zbog pruge, a Jovanje zbog akumulacije – konstatuje se u u Studiji zaštite Ovčarsko-kablarske klisure.

Manastir Nikolje

Na područje klisure poseban negativan efekat ima nekontrolisana gradnja, za čije sprečavanje nije postojala, a kako stvari stoje, i posle proglašenja Ovčarsko-kablarske klisure zaštićenim područjem, ne postoji volja. naime od vremena kada je rađena Studija zaštite Ovčarsko-kablarske klisure i kada je klisura zaštićena, umesto da se broj vikend kuća i ostalih divljih objekata smanji, on se rapidno povećao.

Najveća gustina gradnje i najveća izgrađena površina je meandar Međuvršje, a zbog ograničene površine ove lokacije gradnja je zahvatila i suprotnu obalu jezera. Na ovom mestu je uočena tendeniija spajanja manjih izgrađenih površina, što može imati katastrofalne poslelice. Ugrožena su i dva uklještena meandra – prema našem mišljenju najekskluzivniji prostor u klisuri, te se on mora energično zaštititi. Ilegalno zauzeće državne zemlje je toliko rašireno, a sankcije minorne, da se divlja gradnja zapravo stimuliše. Prema raspoloživim podacima, najveći broj objekata nema urbanističku dozvolu. Nivo infrastrukturne opremljenosti ovih objekata je nedovoljan, a poseban problem je odsustvo kanalizacije. Propusne septičke jame nisu rešenje zbog zagađenja voda jezera.

Manastir Blagoveštenje

Ovčar Banja još ne liči na banjsko-lečilišni i turistički centar. Sanacija banje, izvesno je, zahtevaće ozbiljnije zahvate, a neophodno proširenje smeštajnih kapaciteta veća ulaganja, no s obzirom na mogućnosti koje pruža lokacija banje i temperatura njenih voda na većim dubinama, ona su vrlo isplativa. Inače, korišćenje i razvoj Ovčar Banje, kao banjskog lečilišta, zacrtano je u ravojnim planovima opština i Čačak i Lučani, kao jedna od okosnica razvoja turizma. Međutim, Banja je još uvek nedovoljno opremljena za ovu funkciju na višem nivou, iako je stanje sa smeštajnim kapacitetima unekoliko poboljšano – zaključuju autori Studije zaštite Ovčarsko-kablarske klisure.

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 __________________________________________________________