Prethodni članak
Staro Gučko groblje kulturno dobro, ali godinama propada
На само стотину метара од центра Гуче, на благој косини, изнад прелепог парка данашње основне школе и лапидаријума, лежи зарасло у шуму и коров негдашње Гучко-Варошко гробље.
… Кроз минула времена, из далеке прошлости, чува завет праотаца, кроз камене књиге предака…
На овом заборављеном гробљу, вечном коначишту, одмарају наши стари Гучани… добри домаћини, орачи, косачи и копачи… врли економи, свештеници, ћате, жандари, практиканти, послужитељи, ћифте, трговци и меанџије, љути ратници, устаници и народни прваци и браничи… поткивачи, ковачи, рабаџије… дичне домаћице, ткаље и шваље… њихова непреболна, тек стасала чељад и ђачад.. знани и незнани…са епитафом на биљегу или са окруњеним пешчаром..на корак од вечног заборава…
… у камену иклесане калемарске бритве, џепни сатови, маказе, кључеви, кишобрани, чутурице, преслице и вретена, пушке, сабље, униформе, чојана и грађанска одела, гроздови и цветови…говоре више о њима него сама окрњена слова, избледеле, ољуштене боје…
Да, ови људи градили су и стварали Гучу…
Од ових људи је све кренуло још половином XIX века, када се ова наша мала варош засновала на данашњем месту.
Пре нешто мање од два века старо Гучко гробље у данашњој Порти би затворено, а од старе цркве из Корнета пренете сасуде, свете књиге и иконе посташе основ новог Храма Светог Архангела Гаврила.
Негде од тих година поче се формирати на овом месту варошко гробље, где се преко једног века сахрањиваше стари Гучани који су овде на раскрсници путева, која поста средиште Драгачевског Среза, стварали једну нову живахну и младу варош са својим бројним пиљарницама, бакалским радњама, механама, бојаџиницама, покткивачницама и дућанима.
Расла је Гуча, а са њом и њено варошко гробље… И тако све до од прилике 1960. године, када се приведоше крају радови на изградњи нове школске зграде.
Старо гробље би затворено, а улогу Варошког гробља прузе Гротница, гробље фамилије Икодиновић, која је још у 18. веку Гучи дала многе свештенике.
Тако оста до дан данас.
Старо варошко гробље ван функције је више од 6 деценија. Многи од људи у њему сахрањених, нису имали порода, или су остали су без потомака, или су им се потомци раселили по целом свету губећи везу са својим коренима и врежама, па и са самом Гучом.
Многи од вечних становника овог скривеног кутка Гуче били су људи са стране који су у Гучи били по потреби службе, где их је и смрт затекла.
Гробљем нико не газдује, нити га одржава, сем ретких преосталих старих Гучких породица које брину о споменицима својих предака борећи се са природом и заборавом.
Шума је гробље окужила. Гране које отпадају са дрвних стабала уништавају и ломе споменике. Корење ломи камене плоче. Коров гута камење, клизање тла уништава преостало…
Наду буди најава да ће држава уз бујни парк школе, споменике вајара Богосава Живковића, лапидаријум, заштитити и старо, варошко, Гучко гробље.
Ако држава не пожури неће од њега много остати…
Финансијски упокојена МЗ Гуча, којој су на жалост одузете све надлежности и утицај, спровела је 2017. године одличну акцију чишћења гробља али од тада су прошле године, а природа ради своје и стање је све горе…
Ова објава је апел пред прецима, потомцима и пред свима нама данашњима, да се спаси, сачува и уреди старо Гучко-варошко гробље од уништења и даљег пропадања јер како се према прецима односимо, чему да се сви заједно надамо у будућности?
На жалосно стање овог гробља много пута су упозоравали доајени културног и уметничког живота Драгачева, хроничари старе Гуче, наши пријатељи Ника Никола Стојић и Јовиша Славковић, али и они су се у међувремену узнели на небеса међу старе Гучке савременике и легенде.
Парцела на којој се гробље налази од 26 ари, у власништву је Републике Србије, корисник је општина Лучани, а од 11. јуна 2020. године има статус „културног добра“ .
Удружење не располаже средствима и ресурсима да овај проблем трајно реши, али апелује на државу, локалну самоуправу и ЈКП да предузму хитне мере да се ова наша заједничка брука и мука хитно решава и да вратимо дуг онима који су варош Гучу створили.
СЕЋАМО НА СЛАВНУ ПРОШЛОСТ, ГРАДИМО ЛЕПШУ САДАШЊОСТ, КРЕИРАМО БОЉУ БУДУЋНОСТ!!!
ПОНОСНИ НА СЛАВНЕ ПРЕТКЕ!
Фото и текст у спомен прецима: М. Парезановић
_____________________________________________________
Neka je sram potomke ovih ljudi koji su radili i gradili. Ikodinovici se sire po Guci, a ne mogu da pokose i urede grobove svojih predaka. Sramota!
Протићи, Вроћићи и Станићи. Пуна су им уста како су они староседеоци и једини прави Гучани а не одржавају гробове својих предака. Похлепа им усарила у главу па од личног интереса и сопственог лагодног живота не виде ни своје претке.
СРАМОТА је оне којиима су ту сахрањени претци а не Гучане који воде рачуна о бробовима својих. То што је то неко прогласио гробље културним добром је само један од начина да са себе скине обавезу и одговорност и пребаци на народ, општину и државу.
Polupismeni vladaju, ne znaju ni ulicu da očiste a o groblju nikada ne razmišljaju. Šta očekivati od likova sa dna.
Ko da ga uredi, kada vecina danasnjih „gucana“ na groblje odlazi u Kotrazu, Dubac,Kaonu…. nemaju oni nikoga tu
Na žalost cela Guča se polako pretvara u spomenen obeležje.
Radna mesta se ne otvaraju, mladi odlaže.
Škole su poluprazne.
Tek se po neka porodica doseli iz okolnih sela.
Svako kome se ukaže šansa da ode i ne pomišlja da se ikada vrati.
Guča je jednostavno prepuštena…
Kome i čemu, zaključite sami.
Pošto su stanovi u Guči? Možda bih mogao da se preselim tamo. Ionako Čačak više nije moj grad, došli neki drugi. Da li ih je donela Oluja ili Pogrom, ili i jedno i drugo. Pitanje je ozbiljno, pošto su stanovi u Guči?
Zanimljivo je sta o ovome misle “ VAROSANI “ sa MACOVE viber grupe.
Dolazim jednom godisnje i uredim grob koji je igrom slucaja na ulazu od skole sa donje strane pa se moze prici.Pre par godina neko je verovatno nelegalno sekao ogromna stabla i unistio veliki broj spomenika na divljacki nacin kao sto se radi na Kosovu.Osim toga posetioci Sabora se divljacki ponasaju.