Prethodni članak
Штрајк глађу као вид политичке борбе су покренули Чачани
Objavljeno 22/05/2020
Штрајк глађу као вид политичке борбе у Србији су покренули/измислили Чачани давне 1908. године.
Прваци СДП-а Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић боравили су у Чачку од 5-7. новембра/18-20. 1908. године на основу жалбе радника из Чачка „о жестоком терору власти над организованим радницима.“ О свом боравку у Чачку Димитрије Туцовић је обавестио Драгишу Лапчевића у Нишу: „Драги Драгиша, ова два-три дана бавим се овде. Луђе општине и полиције нема. Синоћ (6. новембар) одржан веома велики збор….“ Радничке новине од 8. новембра 1908. извештавају да је 7. новембра ухапшени млади радник Станимир Васић из Чачка ступио у затвору у штрајк глађу, што је забележено као први случај у политичкој борби у Србији.
У новијој политичкој историји забележено је да је др Деспот Пејовић отпочео штрајк глађу 2. јула 1993. године као „морални чин солидарности са вођом Српског покрета обнове Вуком Драшковићем и жељом да му се омогући лекарски третман.“ Два дана касније придружио му се цео Општински одбор СПО за Чачак. Штрајк је завршен 6. јула.
Горан и Данијела Давидовић
Stop naprednoj pljacki !
Sa dr Pejovice strakovao je i sadasnji direkor Doma zdravlja kao clan SPO-a….a gde je sada
„Čega se pametan stidi, lud se time ponosi“. Jer uvek je „Bolje sprečiti, nego lečiti“. Ali za takvo nešto je potrebno obrazovanje ( ne diploma), karakter, vaspitanje, volja i predanost. Celokupnoj „političko-partijskoj sceni“ (i vlasti i opoziciji, od 1903 do danas, posebno od 1944.) odgovara ovo stanje, „igranka bez prestanka“. Zamislimo da smo uređeno društvo, 90% današnjih „političara“ ne bi „bili“, imalo mesto u njemu. Od čega bi onda oni živeli, od kojeg rada i „burazerskih kombinacija“?