Svaki drugi vozač prekoračuje brzinu

Nasilnička je vožnja 100 kilometara na čas brže od dozvoljenog, dva ili više prolaska na „crveno” za 10 minuta, preticanje kolone preko pune linije, ali se zatvor može izbeći plaćanjem velike kazne

Oko 50 odsto vozača automobila, 28 odsto vozača autobusa i 29 odsto vozača teretnih vozila u Srbiji prekoračuje dozvoljenu brzinu u naseljenom mestu, podatak je Agencije za bezbednost saobraćaja.

Brzina je jedan od ključnih problema bezbednosti saobraćaja, kojoj se mora posvetiti puna pažnja, zaključili su stručnjaci ABS. Njihova anonimna anketa, koja je obuhvatila 12.000 ispitanika, pokazala je da čak 77 odsto vozača u našoj zemlji priznaje da je vožnja brža od dozvoljene njihovo najčešće riskantno ponašanje u saobraćaju. U isto vreme, utvrđeno je da u Evropi ograničenje brzine ne poštuje od 40 do 60 odsto vozača.

Poslednjih dana u Srbiji su zabeleženi drastični slučajevi brze vožnje. Neki su završeni tragično – smrću nedužnih saputnika i drugih učesnika u saobraćaju, a drugi su zaustavljeni pre nego što vozač postane ubica – privođenjem kod sudije za prekršaje.

U Rači kod Kragujevca, gde je ograničenje 80 kilometara na sat, saobraćajna policija je u utorak zaustavila 24-godišnjeg mladića koji je vozio „golfa” brzinom od 193 kilometra. Sudija za prekršaje izrekao je novčanu kaznu od 126.000 dinara i oduzeo mu vozačku dozvolu na devet meseci.

Saobraćajna policija podsetila je da je nedozvoljena brzina jedan od najčešćih uzroka stradanja i apelovala na vozače da poštuju propise jer tako čuvaju svoj život i život ostalih učesnika u saobraćaju.

Izuzetno velika brzina, koja nije „obično” prekoračenje ograničenja, predstavlja nasilničku vožnju, koja je definisana i zakonom. Reč je o brzinama koje su za 90 i 100 kilometara na sat veće od dozvoljenih, ali i o drugim bahatim ponašanjima koja ugrožavaju saobraćaj – kada vozač dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo u roku od 10 minuta, kada pretiče kolonu vozila preko pune linije i kada ima više od dva promila alkohola u krvi.

U praksi se pojavljuju i slučajevi motociklista koji voze na jednom točku, koji se pred sudom kvalifikuju kao nasilnička vožnja.

„Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju”, navodi se u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji propisuje kaznu zatvora od 30 do 60 dana i novčanu kaznu u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara, ali takođe i oduzimanje vozačke dozvole najmanje devet meseci i 15 kaznenih poena. Zakon takođe predviđa i mogućnost kazne rada u javnom interesu, ali se ona veoma retko izriče.

U praksi se kazna zatvora u ovakvim slučajevima često zamenjuje novčanom kaznom, kao što se dogodilo i u slučaju nasilnog vozača koji je prekjuče uhapšen u Rači. Zamena zatvora za novac, odnosno otkup slobode u ovakvim slučajevima, dozvoljen je primenom instituta ublažavanja kazne, prema Zakonu o prekršajima, ako nasilničkom vožnjom nisu izazvane teže posledice.

Analiza prekoračenja brzine na državnim putevima prvog reda u Srbiji, koja je obuhvatila 6.600 kilometara putne mreže, pokazala je da ukupno 57 odsto svih vozača ipak poštuje postavljeno ograničenje brzine, dok 43 odsto njih ne poštuje ograničenje.

– Posebno zabrinjava intenzitet prekoračenja na prolascima državnih puteva kroz naseljena mesta ili prigradske zone, gde procenat dostiže alarmantne vrednosti. Identifikovano je 56 deonica sa neprihvatljivim intenzitetom prekoračenja – saopštili su stručnjaci ABS posle analize dobijenih podataka.

Utvrđeno je da na pojedinim deonicama treba preispitati mogućnost smanjenja ograničene brzine, jer u nekim slučajevima postavljeno ograničenje nije u skladu sa funkcijom i okruženjem puta i sa očekivanjima vozača, koji upravo zato prekoračuju brzinu. Većina vozača ignoriše ograničenja za koja smatra da nisu u skladu sa uslovima puta.

Koja je prava brzina

„Vozač je dužan da brzinu kretanja prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja”, navodi se u članu 42 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.