Prethodni članak
Tajna natpisa na steni u Ovčar Banji
Objavljeno 12/11/2020
Изнад магистралног пута који води кроз Овчарско-кабларску клисуру, у самој близини Овчар Бање, једна спомен-плоча по свом положају и садржају поруке деценијама привлачи пажњу свих путника и посетиоца овог подручја. На плочи утиснутој у стену записано је:
„ВЕКОВИМА / ЖУБОРОМ ЋЕ МОРАВИЦА / ПЕВАТИ СЛАВУ / СРПСКОГ ОРУЖЈА / 1912-1919 / БОРИВОЈЕ”
Израду плоче наручио је Боривоје Поповић, пензионисани пуковник из Београда (живео је код Каленић пијаце), иначе родом из Ивањице. Плочу је 1927. године урадио каменорезац Франческо Барбеља из Чачка. Пуковник Поповић је најпре намеравао да подигне спомен-чесму у част изгинулих ратника у ослободилачким ратовима, али се бојао да ће је „човечја рука” временом уништити. Желео је да споменик који подиже остане трајно обележје, па се за облик и место постављања консултовао са Барбељом. Заједно су одабрали високу стену у Овчарско-кабларској клисури изнад магистрале у близини Овчар Бање, до које су мајстори потом дошли скелом. Плочу су излили црним, а слова белим цементом, тако да могу да се виде из даљине. Посао је био напоран, и није био јефтин. Пуковник Поповић платио је спомен-плочу и њено постављање 7.000 тадашњих динара. Издавање две собе са купатилом у центру Београда у то време се месечно плаћало око 1.500 динара.
Деценијама се није знало ко је „Боривоје”, док текст о овом подухвату није објавио новинар „Чачанског гласа” Милан Ђоковић 1965. године, што је потом брзо заборављено. За оне који су на терену читали текст плоче, он је био по мало збуњујући. Најпре зашто се помиње „Моравица” када је плоча подигнута изнад Западне Мораве. Пуковник Поповић био је родом из Ивањице, кроз коју протиче Моравица, а она се званично од Пожеге зове Западна Морава. У томе се крије тајна ове „омашке”. Ту је и на први поглед необичан хронолошки опсег у коме су гинули српски ратници, јер су ослободилачки ратови званично завршени 1918. године окончањем Првог светског рата и стварањем Краљевства, потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). За савременике то није био потпуни крај борби и погибија. Читава 1919. протекла је у утврђивању граница нове државе, које су се на многим местима браниле оружаном борбом. За пуковника Боривоја Поповића ослободилачки ратови завршени су тек са окончањем 1919. године, и за такав став имао је много јаких аргумената.
Милош Тимотијевић
Bravo za tekst i podsećanje. Hvala gospodinu Timotijeviću.
Bravo Milose. Jos jedan divan tekst.
Tako je. Moj pradeda je poginuo u Sarajevu 1919.
BRAVO ZA AUTORA TEKSTA.MALO KO ZNA O ISTORIJU OVE PLOCE.
„Пуковник Поповић био је родом из Ивањице, кроз коју протиче Моравица, а она се званично од Пожеге зове Западна Морава. У томе се крије тајна ове „омашке”.“ Питање за аутора, од када се „званично“ река Моравица од Пожеге зове Морава? И да ли је кафану Моравица изградио и дао јој име пук.Поповић или евентуално неки други ивањичанин. Само у Србији највећа река у сливу (од извора) мења име. Река Сава својим током прима многе притоке, чак река Купа до ушћа у Саву има већи слив, па ипак река Сава није променила име. Или да ипак Саву од ушћа Дрине у њу назовемо Српском реком? Погледајте у уџбенике географије пре 1944. како се звала поменута река. Можете да објавите и скрин шот неке аустријске карте из 1916. док су Аустријанци владали Чачком. Старе књиге познају Мораву голијску и Мораву биначку које у Сталаћу творе Мораву велику. Бонус питање, да ли се у пожешком пољу Скрапеж улива у Ђетињу или обрнуто? И како се зове та новонастала река до њеног уливања у „Моравицу“? Екстар бонус питање, да ли ће наша поколења доживети да „званично“ Западна Морава настаје на месту где се Рзав улива у Моравицу? У Србији не само да се историја скрива и фалсификује, већ се то ради и са природом-географијом.
Postovani,
Zanimlje ste cinjenice i konotacije izneli.
Molim Vas da podelite izvore (Udzbenike)o kojima pricate, kao i da podelite sa nama ostalima, ako naravno znate,gde se moze procitati nesto vise o puk. Popovicu?
Hvala i pozdrav
Nekada je, kao sto pisu drevni spisi, pomenuta reka nisila ime Aron. I tekla je na zapad. Kad su nestali drevni ljudi, nasta oseka pamegi, i reka pobeze kroz klisuru. Ostalo je istorija.