Vojnici i starešine napuštaju Vojsku, a vojni vrh ćuti

ВОЈНИЦИ И СТАРЕШИНЕ И ДАЉЕ НАПУШТАЈУ ВОЈСКУ ЗБОГ ЛОШЕГ СТАЊА, А ВОЈНИ ВРХ УПОРНО ЋУТИ И ЧУВА СВОЈЕ ФОТЕЉЕ

У целости преносимо захтев за престанак професионалне војне службе, једног колеге из Новог Сада.

Захтев за престанак ПВС, д о с т а в љ а –        

Захтевам од наведеног наслова да мој захтев проследи на надлежно решавање одговарајућем органу, а овај поступи у складу са Чланом 110. Став 1. Тачка 6. Закона о Војсци Србије и донесе наредбу о престанку ПВС у ВС.

О б р а з л о ж е њ е :

Извињавам се што нисам имао времена да пишем краћи захтев, јер вам пишем искрено и из срца последњи пут.

Након скоро пуних 18 година ефективног радног стажа у Војсци, не желим више да будем део система који од професионалних војника прави, безмало модерне и савремене робове, јер су принуђени да раде све физичке послове а најмање посао војника, за који су потписали уговоре, а за који су опет мизерно плаћени; система који од подофицира прави војнике на редовном одслужењу војног рока, који су приморани да ћуте и да се баве истим пословима који су до јуче радили наведени војници, па је уместо извођења обуке, подофицир задужен за правилно држање војничког ашовчића и окопавање круга касарне; система који у 21. веку дозвољава да му се војници и старешине смрзавају у објектима који немају грејање, у којима су подови толико трули да их у деловима више нема него што има, из којих рупа излази сва прашина која је пре 100 година уграђена у њих а са друге стране се све приказује као да је све у најбољем реду и сви су извештаји у „стању редовно“; система где је скоро немогуће напредовати и где људи носе чинове по 10 година а да нису кажњени; система где су редовна акта која долазе од претпостављених команди, апели за финансијску помоћ за лечења припадника Војске или чланова њихових породица; система који дозвољава да му се људи превозе у возилима старим и до 40 година уз стални ризик да се тај транспорт заврши фатално по њих; система где запослени нема право на топли оброк и регрес; система где се годишњи одмори планирају у складу са контролама које долазе у јединице; система где све треба да потекне од „чистих чизама“, па их најбитнији човек у јединици на смотри никада нема очишћене; система где се на смотру уместо пушака постројавају тримери за кошење траве; система који дозвољава да систем дежурства функционише без просторије за одмор дежурног, јер је од одмора дежурног битније да функционише магацин за резерву које узгред буди речено ускоро више неће ни бити јер по мојој скромној евиденцији редовног одслужења војног рока нема већ 9 година, а то је око 36 генерација војника.

Ко ће вам земљу бранити?

Просек старости јединица је из године у годину све већи, јер подмлатка  нема или га има премало, али нисам ја тај који прима плату да се брине за то.

Ја сам војни позив изабрао из љубави у најтежем периоду по нашу земљу (23. марта 1999. године), војну школу сам завршио успехом 4,80, часно сам обављао свој посао и волео га, ви сте ми то успели током последњих 5-6 година ускратити. Због свега овога се одлучујем на овакав корак.

На службени разговор ме немојте звати јер када сам вас молио за исти, оглушили сте се и нисте ми указали ту част да ме примите, као и већину мојих колега.

Рећи ћу вам, без лажне скромности, да сте изгубили доброг војника, доброг војног полицајца, одличног снајперисту, врхунског стрелца, бившег репрезентативца Војске у вишебоју, инструктора специјалне физичке обуке, а моје колеге са којима сам делио све, човека који им је увек био ту за све.

Нека Бог чува све који ту остају, јер ви не умете или нећете.

__________________________________________________________