Vuksanović: Ovo je bizarno
Slobodan Vukasnović, bivši ministar prosvete i sporta, nije beskućnik, niti u prihvatilištu, već je profesor na privatnom fakultetu i živi u stanu na Vračaru.
Samo par sati nakon što je osvanula vest u tabloidima ( Kurir, Alo, Glas zapadne Srbije) o nesrećnoj sudbini bivšeg ministra kog su navodno lekari po prijavi građana pronašli gladnog i smrznutog na klupi stigao je i demanti.
Vuksanović je za dnevni list Blic potvrdio da je zaposlen kao profesor na privatnom Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, a živi u stanu na Vračaru.
„Zadovoljan sam poslom koji obavljam, radim sa studentima, volim ih i oni vole mene“, rekao je Vuksanović za Blic.
Eks ministar kaže da „i jeste i nije iznenađen pričom koja je pojavila o njemu da je beskućnik“.
„Iznenađen sam jer mi ovo liči na bizarni filmski scenario, naročito što svaki dan idem na posao pešice“, rekao je Vuksanović. „U politici sam od 1989. godine, pa mi je jasno da se pred izbore uvek lansiraju spin priče. Međutim, u politici nisam već 10 godina. Možda je ovo nagoveštaj karijere neke, mada profesuru ne bih ostavio. Ništa od ovoga nije tačno jer sam profesionalno više nego zadovoljan, ali i stambeno, jer živim i dalje tamo gde sam odrastao – na Vračaru. Nisam beskućnik, a nisam ni gladan„, dodao je Vuksanović.
On je rekao da ne zna ko je naručio jedan ovakav tekst jer više nije ni malo bitan faktor u politici.
-Mogu samo da citiram svog velikog učitelja Aleksandra Tijanića koji mi je često govorio samo mi reci ko je napadnut i u kojim novinama i odmah ću ti odgvoriti ko je to naručio i koliko je platio. Iako u ovom slučaju meni to ništa ne šteti niti se iznenađujem i uzbuđujem, niti ima neke loše posledice, ipak mislim da ovakve stvari u medijima mogu biti veoma opasne. Ovakve stvari mogu uništiti nekome život, porodicu, brak, profesionalnu karijeru. Tu je odgovornost medija i to je deo mojih predavanja na fakultetu, rekao je Vukasnović.
Vuksanović je bio član Demokratske stranke od osnivanja i tri godine njen portparol. Od 1992. dva puta je biran za odbornika Skupštine opštine Vračar, a pet godina bio je republički poslanik. Posle neuspele kandidature za predsednika DS, kada je od Zorana Đinđića tesno izgubio, februara 2000. godine, izašao je iz stranke. Narodnom pokretu Otpor pristupio juna 2000, a novembra iste godine prelazi u Pokret za demokratsku Srbiju, gde je imenovan za potpredsednika. Zbog neslaganja razrešen je funkcije u partiji, te novembra 2001. osniva Narodnu demokratsku stranku. Na lokalnim izborima u septembru 2004. kandidovao se za gradonačelnika Beograda, ali je završio na poslednjem mestu. Njegova stranka se potom kolketivno učlanila u DSS. Nasledio je Ljiljanu Čolić na mestu ministra prosvete i sporta u Vladi Srbije Vojislava Koštunice i tom mestu bio je od 2004. do 2007. godine.
Demokratsku stranku Srbije napustio je u aprilu 2013. godine. Predavao je metodiku nastave književnosti i književnost za decu na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, međutim tamo je dao ostavku pre tri godine.