Prethodni članak
Za mandata direktora Milovanovića u „Namenskoj“ poginuo 21 radnik
Fabrika „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima godinama je poznata po brojnim nesrećama i pogibijama radnika. Tokom mandata preminulog Radoša Milovanovića, koji je bio na čelu ove fabrike od 1982. godine, poginulo je više od 20 radnika i radnica.
Radoš Milovanović, direktor ove lučanske fabrike, preminuo je rano jutros od infarkta. Za njega su pojedini sindikati nakon što je objavljeno da je preminuo naveli da je vodio fabriku „pod veoma sumnjivim okolnostima i mimo svih zakona u osmoj deceniji života“, ali i da je odgovoran za smrt radnika. Milovanović je opstao na čelu fabrike, iako je, kako su ranije pisali beogradski mediji, mogao da ode u penziju još 2003. godine.
Samo u akcidentima u ovoj fabrici poginuo je 21 radnik. Među poginulima su 4 radnice, a samo u poslednjih 12 godina nastradalo je četvoro zaposlenih i to u tri nesreće 2011, 2015. i 2017. godine.
Pojedini beogradski mediji ranije su preneli da je Ministarstvo odbrane navelo da je od 1995. godine u ovoj fabrici poginulo 18 radnika i to navodno zbog nepoštovanja propisa o zaštiti na radu.
Otac jednog od nastradalih radnika, koji je i sam radio u ovoj fabrici, Milovan Milivojević rekao je ranije da je tokom Milovanovićevog mandata poginuo 21 radnik, a da je do sada povređeno blizu 40 zaposlenih.
U dokumentarnom filmu „Teret baruta – godina kasnije“ koji je prikazan na TV N1 objavljena su i imena nastradalih radnika i radnica: Zoran Đurović, Stanko Gavrilović, Petar Jaćimović, Duško Vujović, Miloljub Janković, Dragiša Vulović, Radiša Zatežić, Miodrag Radičević, Mila Marinković, Radenko Dostanić, Miloš Kovačević, Miljko Nicović, Milun Pokopijević, Vera Nikolić, Vesna Davidović, Dragana Korićanac, Radovan Karadžić, Vladan Nikšić, Darko Ćebić, Milojko Ignjatović i najmlađi radnik Milomir Milivojević (26).
Iako su porodice poginulih dobijale finansijsku podršku, stanove i slično, samo je jedan slučaj dobio sudsku epilog, a to je najveća nesreća u ovoj fabrici iz 1997. godine kada je nastradalo osam radnika.
Naime, tom presudom su 2012. godine osuđena dva rukovodioca na kućni pritvor, a direktor Radoš Milovanović je oslobođen. Za ovaj sudski epilog bilo je potrebno 15 godina.
Julska nesreća 2017. godine – pogibija Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatović
Radnici Milomir Milivojević (26) i njegov kolega Milojko Ignjatović stradali su 14. jula 2017. godine u eksploziji u fabrici „Milan Blagojević Namenska“. Zbog njihove smrti protiv direktora Milovanovića vodio se sudski proces zbog utvrđivanja odgovornosti za eksploziju u proizvodnji u pogonu raketnih goriva.
Ministarstvo odbrane saopštilo je tada da je u fabrici došlo do požara tehnološkog otpada ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva, a radnici su od zadobijenih povreda preminuli u bolnici.
Porodica nastradalog Milomira je još od pogbije njihovog člana pričala o propustima u zaštiti na radu u ovom lučanskom preduzeću.
Brojni akcidenti u poslednjih nekoliko godina
Nedugo nakon nesreće u julu 2017. godine, već 2. avgusta su povređena dva radnika, kada je došlo do havarije u ovom preduzeću, i to na istom mestu julskog akcidenta.
Tokom 2018. godine desile su se tri nesreće u kojima su povređeno više radnika. Tako je sredinom januara 2018. godine došlo do požara u fabrici, a dva radnika „MB Namenska“ su lakše povređena.
U ovom preduzeću ponovo je došlo do nesreće 15. septembra 2018. godine, kada je jedan radnik teško povređen, koji je ostao bez ruke. Tokom te godine desila se još eksplozija, u kojoj je povređen jedan radnik.
Sredinom oktobra 2019. godine ponovo je došlo do nesreće u fabrici u kojoj su povređena dva radnika. Sama nesreća ponovo se dogodila na istom mestu gde su 2017. godine poginuli Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović.
Poslednji akcident u „MB Namenskoj“ desio se početkom novembra minule godine, a povređen je bio jedan radnik u pogonu raketnih goriva, kada je izbio manji požar.
U septembru 2015. godine jedan radnika je poginuo u požaru u lučanskoj fabrici, a četvoro je povređeno.
Jedan radnik je povređen u eksploziji u junu 2012. godine, a u požaru koji se desio 2011. godine stradao je jedan radnik.
Izvor: Nova.rs Autor: Aleksandar Nastevski
________________________________________________
Uzasno je sta pisete, a covek tek sto se upokojio. Necuveno kako neko ne bira sredstva i nacine..
Ne znam da li si slucajno primetio da ni doticni nije birao sredstva za svoju odbranu? Olos neljudski nije bolje ni zasluzio nego da ga blate po zasluzi. A ne da je zasluzio, nego je j**ao veka i nadam se da gori u paklu. Sto se mene tice, moze da se prevrce u grobu jos sto godina.
Toliko mladih ljudi poginulo a vi zalite ovog sto je kriv za to. dodje djavo po svoje
Ma gore je zaslzio…umronje bezo i lako!
BRAVO!
Umesto da je otišao u penziju. Preneo znanje na mlađeg. Ne, vuče se po sudovima ižali se kako mu je teško. Pa jel to normalno u osmoj deceniji!?
Nije uzasno.sta kad umru onda kazu bio je dobar.E nije bas tako
Dragačevo je izgubilo jednog velikog čoveka. Saučeće porodici Milovanović.
Ma sigurno je veliki covek bio. Verovatno si neki njegiv poslusnik
Izgibili smo jednog velikog lopova.
Naravno da je bio veliki covek. Njegovo ime i Lucani su se culi sirom sveta. Uzivao je veliko postovanje i cast od mnogo znacajnijih licnosti. Ali naravno, najgori je svom narodu, takvi smo,, mi,, Zato, sledeci direktor na zalost da bude iz Beograda, pa kada sve odvuce za tamo, zalite se sv Petru
Slažem to što si rekao. Ljudi nisu ni svesni koliko su izgubili odlaskom Radoša Milovanovića neka mu je večna slava i neka ga gospod bog čuva. Ostaće upamćen kao dobar čovek.
Ako je on bio veliki covek,kakvi li su vam oni mali?
Један је од руководилаца са најдужим стажом у Србији, који је на ову позицију постављен указом адмирала Бранка Мамуле.
Завршио је Војнотехничку академију у Загребу и имао чин пуковника Војске Србије.Словио је за једног од најбољих познавалаца барута и производње тог материјала у овом делу Европе.
Средином деведесетих смењен је са ове функције, да би се на место директора вратио после НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије и помогао обнову овог предузећа. Како је најављено, радници фабрике преминулог директора ће испратити пешке из круга фабрике.
O mrtvima sve najlepše. Samo da kažem, nema tog čoveka od koga poltroni iz Namenske neće napraviti većeg Radoša i od samog Radoša.Ja sam sve o Radošu rekao sve što sam mislio dok je bio živ. Sada ću ćutati, možda ga čak i štititi od onih kojima je sve dao a koji će sada osuti drvlje i kamenje po njemu.Putuj direktore, Bog je svima sudija.
Toliko mladih ljudi poginulo a vi zalite ovog sto je kriv za to. dodje djavo po svoje
Nekima je bio dobar a nekima los.Ali sada postoji velika opasnost da Beogradski hostapleri bliski vlasti opuste fabriku.Valjalo bi za dragacevo da novi direktor bude domaci.To nije garancija ali sve u Dragacevu cime su rukovodili ljudi sa strane je propalo.
Zanimljivo je da niko ne priča o tome da su sva naša vojna preduzeća već privatizovana do 49 % Naravno akcionari su strani partneri. Onda je jasno kojim putem će ići i ovo preduzeće…
Priča se o gubitku zbog sprečrne eksplatacije litijuma.
Niko ne kaže da strane firme našoj državi za iskopavanje ruda isplaćaju rudnu rentu od 3%
Onda narode, neka nam je sa srećom…
Ma, sram vas bilo! Covek se jos nije upokojio, a vi tako. Gde ste bili da mu ovo kazete dok je bio ziv??? Ne smete, sta je??? Sram vas bilo. Dok je gospodin Milovanovic bio ziv, ziveli su Lucani!!! Ovo je veliki gubitak, ogroman za opstinu Lucane. Pukovnice, neka te andjeli cuvaju!!! Hvala na svemu!
Bog da dušu prosti:Milomiru,svim ostalim poginulim,ne uspevši da dožive godine ovoga pokojnika,koji je prirodnom smrću umro
Osta Gvozden bez napojnica , lepih mu je para dao Rados .
Jaoj gotovo, propade fabrika, propade dragačevo…
Kome će sada dragačevci da aplaudiraju.
Neka mu je teška crna zemlja.
Kad čujem reč Lučani i Dragačevci drob mi se prevrne naopako, kad se samo setim slike onih licemera od ljudi nazovi Dragačevci a Bog sveti zna i da li su ti isti čast izuzecima a kolko sam se kasnije uverio malo je takvih. Nikad mi neće biti jasno ej šta može biti u ljudskom mozgu tu porodica nastradalog deteta brata tu ispred suda traže koliko toliko pravde za njihovo dete a oni kao neka stoka aplaudira čoveku koji je lično kriv a jeste to svi znamo( kriv je) što nije sproveo adekvatnu zaštitu na radu da do istog nebi ni došlo. Al eto nažalost njima je to lepo meni i normalnom svetu nije jer treba se zapitati dal bi isti da ih zadesi ista tragedija dal bi njima bilo lepo da mi ilek normalni dođemo i da im se smejemo psujemo vređamo likujemo i na kraju aplaudiramo zbog gubitka njihovog voljenog. Ma more stoko stidi te se vaših postupaka i da mi neko kaže Dragačevac je dobar čovek ne Dragačevac je prodana duša i izmet od čoveka!
Uško smrdljiva, kriješ se i vređaš junačino,izjavi nešto javno, najgori soju, u kućaru keru !
Ako vam je onaj bio covek, kakav li je tek vas necovek? Zlo i naopako ste bagro u covecijem obliku. Prva stvar koju sam naucio o vama je da se ste mnogo losi, a to ste dokazali nebrojeno mnogo puta. Kao i sada. Cast izuzecima kojih nazalost nema puno. Ostalih 90% bih pozeleo nekome koga mrzim iz dna duse, a srecom nemam nikoga na toj listi. Vi ste sramota ljudskog roda. Nikome niste dragi pa ni sami sebi. Zato vam vise stoji naziv iz potpisa.
Ozrene svaka ti je na mestu. Radoš nije bio častan oficir, već fukara, toliko o njemu od oficirskog kadra.
Meštanin sam Lučana. Znamo gotovo sve. Teško je ns objektivan način okarakterisati doba direktora Milovanovića. Iz siromašne porodice. Sjajan student. Prodoran rukovodilac. Do 2000. uglavnom dobra dela. Nakon toga: drskost, kočijaški odnos, osvetoljubivost, ucene, sex mobing, izvlačenje novca iz fabrike za lične potrebe, potrebe bliskih sebi i fudbalski klub. Ranije je ovo u manjoj meri upražnjavao, ali ga sin Neško „ubedio“ da se opusti. Slučaj Ivana po nadimku Pandur je potpuno zapostavljen. Zamerio se Milovanovićima. Od malih nogu klaustrofobičan, njegovo bezživotno telo u fazi raspadanja, pronađeno u betonskoj cevi, lučanskog potoka. Konstatovan infarkt.
Ne bi dodao ni oduzeo nista! Sem mozda da je vreme da se ispita bogacenje Pantelica i radni staz Neska u MB u koju nogom nije krocio!!!
Bravo za Ozrena. Ne bih delio Srbe po oblastima.
Postoje dve vrste:
1. ljudi
2. oni, koji to nisu, a imaju šansu da se pokaju i uzvise
Razni komentari,a istina je:da su svi radnici radili u toj fabrici po onoj APP-AKO PROĐE,PROĐE.Što znači ako na poslu ne bude pogibije,dobro je,ako strada,stradao je svesno jer su takvi uslovi.Tvrdim da niko od radnika koji je tamo radio,NIJE NATERAN OD TOG ISTOG RADOŠA,MA KAKAV ON BIO.Na žalost takav je to posao,kao i u drugim vojnim fabrikama.Ljudi stradaju a naj teže je porodici.E sad,Radoša su vratili iz SDPR po potrebi,a to što je on pristao,e to je ta njegova sramota,gde nije imao mere i svesti da živi slobodno kao svi ostali penzioneri,već mu kako kaže naš narod BILE GLADNE OČI.Doći će i drugi direktor,pa se tu ništa neće promeniti,da se neko ne zavarava.Istine radi,ne dao bog da se događaju opet te nesreće,ali to nije mogao da spreči taj Radoš,kao što neće ni sledeči.
Odgovor za DONJE DRAGAČEVO
Svaka čast na argumentovanom i poštenom kometaru.
Malo je takvih bistrih i časnih kometatora. Da je takvih građana više Srbija se ne bi nalazila ovde gde jeste, u Balkanskom čabru.
Dragačevac osvetla obraz ove zaguljene i zatucane Zapadne Srbije.
Da se zna,KRIVO SEDI A PRAVO GOVORI.Tako smo naučeni mi domaćini iz donjeg dragačeva.