Zabrinjavajući kvalitet vode Zapadne Morave

Kada se govori o zagađenosti voda, kako ističu Glindžić i ostali autori koji su se bavili ovom temom, u vidu treba imati da je ona  u bliskoj vezi sa povećanim potrebana stanovništva za resursima, što obično prati porast stanovništva, razvoj privrede i tehnologije, kao i rast životnog standarda. Od iskorišćene čiste vode nastaje prljava, otpadna voda, koja šteti ekosistemu ukoliko se prethodno ne prečisti. Dospevanjem u reku, na primer, otpadne vode menjaju njena fizička (boja, miris, ukus, temperatura, providnost), hemijska (sastav) i biološka svojstva (prisustvo taksona). Na osnovu ovih svojstava oblikovanih spoljašnjim uticajima, određuje se kvalitet vode. Dalje se, prema određenom kvalitetu, vrši kategorizacija voda, prvenstveno vodotoka (reka) po klasama. Uobičajena je podela na četiri klase čistoće.

Despotovica

Prvu klasu kvaliteta vode imaju manji planinski vodotoci i gornji tokovi maltene svih reka. Ova voda je veoma čista i pitka. U njoj žive pastrmke, na nečistoće veoma netolerantne ribe. Ovakvu vodu imaju Studenica, Rzav, Piva, Tara, Drina (do Foče) i druge.

Drugu klasu kvaliteta vode ima trećina reka. U ovoj vodi nema plemenitih vrsta riba, a pre korišćenja za piće i prehrambenu industriju moraju se prečistiti. Vodu sa ovim osobinama imaju Dunav, Drina, Golijska Moravica, Crni i Beli Timok, Raška, Beli Drim, Bojana.

Treću klasu kvaliteta vode imaju pretežno velike reke. Ona je isključivo tehnička voda, a nije pogodna ni za vodosnabdevanje, kupanje i osetljive industrije (prehrambena i farmaceutska). Ovakvu vodu imaju Sava, Tisa, Velika Morava, Zapadna Morava, Južna Morava, Kolubara, Toplica.

Reka Čemernica  (Foto: Dejan Kovačević)

Četvrtu klasu kvaliteta vode imaju mnogi manji vodotoci, izdvojeni sektori reka nizvodno od većih zagađivača i donji tokovi većih reka. Ova voda je zagađena u toj meri da se ne može koristiti ni u koje druge svrhe sem za plovidbu i hidroenergetiku. Vodu ove klase imaju Begej, Đetinja, Sitnica, Resava (nizvodno od rudnika uglja), Lepenica (nizvodno od Kragujevca), Nišava (nizvodno od Niša. Izvestan broj reka se svrstava u vodotoke „van klase“. Takve su Topčiderska, Prištevska i Borska reka. Njihove vode se često skoro pa crne. Zasićene su kiselinama nastalim separacijom i elektrolizom ruda. Nema tragova života.

U istraživanju rasprostranjenosti zagađivača sliva Zapadne Morave, Milan Glidžić je podsetio na ekološke akcidente koji su u Zapadnoj Moravi i njenom slivu zabeleženi u periodu od 2006. do 2013. godine.

Sliv Zapadne Morave

– 22. avgusta 2006. godine zabeležen je pomor riba u Zapadnoj Moravi i to u toku od dva kilometra između Ovčar Banje i manastira Nikolje, ogromnih razmera.

– 28.05.2007. godine Institut za zaštitu zdravlja Srbije utvrdio je da je tok reke Gruže kroz opštinu Knić zagađen.

– 30. jula 2007. godine došlo je do pomora ribe u reci Skrapež i to u dužini od 5 km, od centra Požege do ušća Skrapeža u Đetinju.

– 02. oktobar 2008. godine Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrdila je da je došlo do izlivanja 50 litara amonijaka u reku Bjelicu.

– 25. aprila 2009. godine došlo je do pojave velike količine bele pene koja je pokrila skoro celu reku Đetinju, u pojasu između dva mosta na Gradskoj plaži.

– 18. novembra 2009. godine u reci Čemernici, koja se u blizini Čačka uliva u Zapadnu Moravu, zabeležen je pomor ribe.

– 06. septembra 2010. godine potvrđena je opšte poznata činjenica zagađivanja reke Đetinje.

– 03. septembra 2011. godine došlo je do pomora ribe u reci Ibar.

– 30. jula 2013. godine dogodio se pomor ribe u reci Rasini.

– 12. avgusta 2013. godine došlo je do uginuća oko 3200 komada ribe (krkuša, klen, potočna mrena i uklija) u ribljoj stazi na brani mini hidroelektrane MH „Moravica“ u Ivanjici.

Međutim, kada se govori o ugroženosti i zaštiti Zapadne Morave treba u vidu imati da je ovo samo mali deo ekoloških akcidenata na Zapadnoj Moravi i njenom slivu, budući da su veliki pomori ribe počeli da se dešavaju još krajem šezdesetih godina prošlog veka, u vreme ubrzane industrijalizacije bivše SFRJ.

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

____________________________________________________________