Zagađenje kao stalna pretnja

Zagađenja koja ugrožavaju eko sistem Zapadne Morave i njenog sliva predstavljaju i neprestanu pretnju Ovčarsko-kablarskoj klisuri i njenom biljnom i životinjskom svetu. U gornjem toku Zapadne Morave, pre klisure, nalaze se velika naselja Užice, Ivanjica, Požega, Guča, Kosijerić, Arilje i Lučani I predstavljaju permanentnu opasnost za klisuru, budući da se industrijske i gradske otpadne vode ispuštaju direktno u Zapadnu Moravu ili njene pritoke. Međutim, nisu samo otpadne vode te koje ugrožavaju Ovčarsko-klisuru.

Na kvalitet vode Zapadne Morave osim zagađivanja od strane različitih, kako stacionarnih, tako i pokretnih izvora, utiče i taloženje nanosa i stvaranje malih zaravni u rečnom koritu, što ima za posledicu usporavanje rečnog toka, plavljenje nižih terena prilikom velikih voda, te često menjanje korita reke. Takođe, na kvalitet vode i stepen zagađivanja utiču i klimatske, geografske, hidrološke i druge osobine ovog područja uslovljavajući velika kolebanja vodostaja.

Tako za vreme sušnog perioda protok vode potoka iznosi četiri i pet kubnih metara u sekundi, ali se može povećati i do 1000 kubnih metara u sekundi ali i preko ove količine za vreme naglog topljenja snega ili dugotrajnih kiša.

Akcija čišćenja starog korita u Ovčar Banji

Kako se zagađujuće materije zbog usporenog kretanja vode talože u akumulaciji Međuvršje, to je i očekivati da se u nanosu mulja jezera mogu naći znatne koncentracije istaloženih supstanci različitog porekla. Sistematsko ispitivanje kvaliteta reke Zapadna Morava u reonu Ovčar Banje sprovodi se na profilu Kratovska Stena (desetak kilometara uzvodno od klisure) i profilu Čačak. Prema mesečnom programu ispitivanja, mere se sledeće opasne i štetne materije: amonijum, jon, nitriti, nitrati i hrom šestovalentni – dvanaest puta godišnje; teški metali – četiri puta godišnje; ukupna radioaktivnost na profilu Kratovska stena sedam puta, a na profilu Čačak četiri puta godišnje; mineralna ulja na profilu Čačak dvanaest puta godišnje – navodi se u Studiji zaštite Ovčarsko-kablarske klisure, koju je 1998. godine objavio Zavod za zaštitu prirode Srbije, a koja je kasnije predstavljala osnovu za donošenje odluke da se Ovčarsko-kablarska klisura proglasi zaštićenim područjem.

Akcija čišćenja u Ovčar Banji

Kada je reč o zagađenju Zapadne Morave i njenih pritoka neizostavno se mora pomenuti i analiza koju je vršio Institut Vinča.

– Prilikom izrade idejnog projekta dugoročnog snabdevanja za piće grada Čačka 80-tih godina prošlog veka, analizom mulja u rečnom nanosu u akumulaciji „Parmenac“, nizvodno od HE „Međuvršje“, utvrđeno je da se u nanosu nalaze znatne koncentracije olova, bakra, hroma, mangana, nikla, gvožđa, žive, arsena i pesticida, što ukazuje i na prisustvo istih u gornjem toku Zapadne Morave i u granicama predela izuzetnih odlika i to u većim količinama od onih koje su konstatovane u „Parmencu“ – upozorava se u Studiji.

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________