Život u senci psećih fekalija

Svakog se dana krećem ulicama našeg grada i sabiram utiske sumorne svakodnevnice koja se nadvila na našim gradom. U tu svakodnevnicu spadaju mnogi ružni dogadjaji čiji sam neretko svedok. Gledam ih svojim rodjenim očima i ne verujem samom sebi gde se ja to nalazim?

I šta se to oko mene dešava? Medju svim tim dogadjajima za početak bi da izdvojim jedan koji me je jako negativno iznenadio. Pre nekoliko dana nalazio sam se na gradskom trgu, pored mene je prošla jedna žena sa malim detetom, koje je moralo da zadovolji svoje fiziološke potrebe. 

To ništa ne bi bilo čudno jer svi mi moramo da zadovoljimo svoje fiziološke potrebe, da ova majka nije umesto toaleta u nekom od obližnjih ugostiteljskih objekata, kao mesto za zadovoljavanje fizioloških potreba svog deteta odabrala upravo gradski trg. Raskomotila je svoje dete nasred gradskog trga, i dete je mokrilo na trgu praćeno majčinim rečima „piški sine, piški“.

Ovo je samo jedna od mnogo priča koje svedoče o nepostojanju građanske svesti u našem gradu. No da ne dužim dalje vreme je da se pozicioniram na glavnu temu po kojoj je ovaj moj tekst dobio naslov, a to je „ŽIVOT U SENCI PSEĆIH FEKALIJA“.

Na kontejnerima širom našeg grada primećujem jedan isti natpis koji glasi ovako „NAŠ GRAD NAŠE OGLEDALO“.

Ako je naš grad zaista naše ogledalo, onda se u tom ogledalu ogledaju i naši: ulice, parkovi i trotoari, na koje bi posebno skrenuo pažnju u ovom tekstu. Ulice su nam pune rupa i kolotraga, parkovi su nam puni smeća od raznoraznih slanih grickalica koje neodgovorni posetioci u nedostatku gore pomenute građanske svesti za sobom ostavljaju i pikavaca od ispušenih i davno ugašenih cigareta koje ti isti posetioci ostavljaju u našim parkovima i na kraju kao šlag na tortu na red dolaze i trotoari širom našeg grada koji su najlepši deo tog ogledala u kom se naš grad ogleda.

Kad kažem da su naši trotoari najlepši deo ogledala našeg grada kažem to sa ironijom jer to nažalost nije ni prići istini. Uvaženi naši rukovodioci, trotoari „VAŠEG“ i našeg grada „ukrašeni“ su psećim fekalijama, pa smo svi mi prinuđeni da ih preskačemo i zaobilazimo zbog nekih neodgovornih sugrađana, sa niskom građanskom svešću koji svoje kućne ljubimce kada izvedu u šetnju puste da zadovoljavaju svoje fiziološke potrebe na „VAŠIM“ i našim trotoarima i tako ih ukrase svojim prljavim i smrdljivim ukrasima, a mi kulturni i civilizovani građani ovog grada prinuđeni smo da sve to trpimo i da hteli ne hteli živimo život „U SENCI PSEĆIH FEKALIJA“.

Zato vas, ako već nećete ili ne želite, da stanete tome na put molim da barem našem i „VAŠEM“ gradu promenite ime i da ime „VAŠEG“ i našeg grada kako je to u ovom trenutku prikladnije umesto „GRAD ČAČAK“ bude „FEKALGRAD“, nadam se da ćete ovu moju molbu uvažiti, i da će se na zgradi gradske uprave uskoro naći tabla sa imenom „FEKALGRAD“.

S poštovanjem, vaš sugrađanin Danilo Tomović

______________________________________________________________________