Veliki zadatak je pred nama

Saopštenje Nijedan od ponuđenih odgovora

Шта нудимо, ако смо Ниједан од понуђених одговора?

„Ниједан од понуђених одговора“ је политичка иницијатива настала као нужни и испровоцирани одговор „обичног“ и поштеног (по мерилима личне савести и важећих закона) грађанина на друштвено-политичку реалност у Србији. Свима који умеју да размишљају и који не држе очи и уши затвореним из страха, очајања или идеолошке глупости, јасно је да они који чине политичку елиту не само да не одражавају праву слику друштва, него најблаже речено представљају злокобну карикатуру (част изузецима) која је понижавајућа за нормалног човека.

У данашњој Србији све је естрада и свака прича за јавност је маркетиншки спин, било да је пласира старлета, колумниста Информера или министар у Влади. Људи су изгубили наду да нешто може да се промени јер су увидели да су позиција и опозиција као незасита ала са две главе које се разликују само по шминци и политичким паролама. И једна и друга глава само бљују, незајажљиво гризу плен и отимају од народа. Можда би се некако и поднело да та ала има само две главе, али не – она код нас има на десетине малих незаистих и једнако ружних и прождрљивих глава које врло лако међусобно склапају коалиције.

Како смо као држава и друштво уопште дошли довде, с правом ћете се запитати. Нећемо правити дубљу анализу настанка оваквог стања, довољно је да увидимо да систем политичких партија какав је тренутно код нас, представља – једноставно речено – настрану појаву. Политичке партије (пре свега оне које су окусиле власт – не тврдимо да у мањим опозиционим партијама нема идеализма и поштења) нису сервис грађана него агенције за заступање крупног капитала, страних или интереса одређених група и појединаца.

Кључ за напредовање у оваквим партијама нису стручност, углед и поштење већ лицемерје, послушност и вештина уклапања интереса. Како лепо рече један мој познаник који је за кратко време преко политике прешао трновит пут од идеалисте до бахатог директора у јавном сектору: „Па где има бољег бизниса од политике!?“ Рачуница је проста и крајње огољена, више чак ни нема неке идеолошке потке, већ само интерес као именитељ: покупимо гласове на овај или онај начин, добијемо финансирање од државе (некима је и то довољно), па још ако уђемо у власт – ето нама и нашима посла и добрих плата. Корупција се подразумева. Па луд је онај (такви сматрају) који за четири године ( у најбољем случају) не обезбеди себе за цео живот.

Нама оваква животна и политичка филозофија није прихватљива и наш циљ је да окупимо људе који деле наш став. Ниједан од понуђених одговора основао је Никола Тулимировић из Београда. Користећи оно што му закон и изборни систем омогућавају, показао је да постоји пут за обичног човека да постане народни посланик и заступа пред државом своје и интересе своје локалне заједнице. Никола се у републичком парламенту није приклонио ниједној политичкој струји, остао је независан и доследан. Први је човек у историји новијег српског вишестраначја који је држави вратио непотрошене паре за кампању. Ово помало враћа наду, зар не?

На том темељу расту различите групе у различитим местима наше земље, окупљене овим необичним називом: Ниједан од понуђених одговора. Назив је уједно и наш слоган. Не прихватамо ни једну од садашњих политичких опција као некога коме бисмо поверили свој глас. Свака група је аутентична и презентује своју локалну заједницу на начин како то налази за сходно и како јој услови дозвољавају. Била би лаж тврдити да у овим групама апслутно не постоје људи налик горе описаним политикантима. Међутим, на нама је да нађемо прихватљиве и разумне облике политичке селекције који ће кроз један нови модус органске демократије омогућити стручним и исправним појединцима да нас заступају. Ми међу собом знамо ко су они. Не треба нам неки „шеф“ (омиљена реч у партијском сленгу) да нам то каже.

Велики је задатак пред нама. Први корак је да вратимо веру да се кроз институције може чути аутентични глас грађана и да их може заступати неко сличан њима, неко из њиховог комшилука коме верују и ко их неће заборавити. Ако један овакав човек буде седео у скупштинској клупи, то је већ наша победа!