106 година од смрти Надежде Петровић

Трећег априла 1915. године преминула је Надежда Петровић. Данас се навршава 106 година од њене смрти.

Надежда Петровић је учествовала као добровољна болничарка у балканским ратовима и са једнаком љубављу према свом роду ушла је међу војнике и са почетком Великог рата. Поново као добровољна болничарка била је стационирана у Првој резервној болници у Ваљеву. Већ крајем 1914. године имала је велики задатак – неговање многобројних рањеника страдалих у Колубарској бици.

Грачаница. 1913, уље на картону, 3х47cm, Инв.бр.98

Почетком 1915. године у одајама ваљевске болнице живот и смрт су се борили истом жестином као и у биткама. Ране са ратишта се зацељују, али влада пегави тифус. О неговању рањених и болесних војника и тешким тренуцима

Надежда пише: “Ја сам им сад и лекар и нудиља. Прописујем лекове, дајем их, трчим од ране зоре од једног до другог. Цео дан носим једну тепсију пуну лекова. Сама се чувам, али Бог ме може сачувати и нико више: уздам се још у своју звезду која ме до сада ни у најтежим моментима није преварила ни напустила, па можда неће ни сада.“

Међутим, крајем марта 1915. године и њено тело је поклекло пред опаком заразом – пегавим тифусом. Њена звезда се угасила пред Васкрс, на Велику суботу, 3. априла у осам сати увече.

Стари шедрван у Призрену, 1913, уље на картону, 23х37cm, Инв.бр. 97

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ поседује две слике које припадају Надеждином Ратном периоду настале у време Првог балканског рата – Стари шедрван у Призрену и Грачаницу.

Драганa Божовић

___________________________________________________________