28. Memorijal Nadežde Petrović

28. МЕМОРИЈАЛ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ – „ПРЕД СУДОМ“

Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак

24. септембар – 1. новембар 2016. године

Селектори: Симона Огњановић и Стеван Вуковић

Уметници: Иван Фактор (Хрватска), Миша Савић и Драгомир Николић Чеда (Србија), Росела Бискоти (Италија), Јасмина Цибиц (Словенија), Хила Пелег (Немачка), Јелица Радовановић и Дејан Анђелковић (Србија), Теа Тупајић (Хрватска), Бојан Ђорђев (Србија), Франк Уве Лејсипен Улај (Холандија), Мајкл Бенсон (САД), UBERMOGREN (Швајцарска/Аустрија), Нови колективизам (Словенија), Тања Остојић и Давид Рих (Србија/Немачка), Уметничка коалиција Gulf Labor: Грегори Шолет и Метју Греко (САД), Уметничка коалиција Gulf Labor: Дорис Битар (САД/Либан), Уметничко-активистичка интернационална мрежа Нико није илегалан: Флоријан Шнајдер (Норвешка), Сантиjаго Сијера (Шпанија).

Архитекта поставке: Милорад Младеновић

Визуелни идентитет: Шкарт

Свечаност отварања

Субота, 24. септембар 2016. године

Субота, 1. октобар у 13 сати

Цара Душана 6 и Господар Јованова 11 (Галерија „Рисим“)

28. МЕМОРИЈАЛ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ

Изложба Пред судом представља уметничке пројекте који тематизују или при извођењу примењују неке од процедура својствених правосудној пракси, уз изузетке у којима се синтагма „довођења пред суд“ користи синегдотално. Наиме, процеси који се одвијају у неким од представљених радова фокусирани су на просуђивање, процењивање и вредновање, пре него на суђење у ужем смислу. Као резултат тог процеса, предмету просуђивања додељује се институционално легитимисан статус, те се суд који се тако доноси може сматрати нормативним. У подели улога које уметници преузимају на овој изложби они се појављују као форензичари, истражитељи, сведоци, оптуженици и тужиоци, или као својеврсни узбуњивачи који пред суд јавности износе проблеме уметничке продукције у актуелном контексту економске и симболичке размене. Отуда на изложби затичемо радове у којима доминира агонизам суднице, да би судска арена у коју су учесници тих пројеката бачени представила као арену и област уметности, па и цело друштво у доба потпуне доминације неолибералног капитализма. Међутим, поред њих налазе се и радови у којима публика на делу види начин комисијског одлучивања о најрепрезентативнијој форми уметничког рада у сасвим специфичном тренутку и контексту, или чак сâма одлучује о томе ко је „највећи српски уметник“, тако што му простом већином гласова додељује тај статус.

Радови у категорији Истраживање и суђење, преузимају и прерађују узорке из имагинарних представа судског и истражног процеса и из стварних простора у коме се они одвијају. Они користе дугачак швенк камере на суд и пороту у сцени суђења, или физички простор сале у којој се одвио историјски значајан судски процес, као и елементе форензичке процедуре. Ти узорци се преозначавају и реконтекстуализују, и активирају у смеру преиспитивања начина на који се истражним и судским процесима легитимишу, производе или репродукују односи у укупној друштвеној стварности. Сукоби око нормативности чине категорију у оквиру које уметници преиспитују статусе и позиције у пољу уметности, као и принципе њихове легитимације и делeгитимације. Наравно, то увек служи и као студија случаја за преиспитивања друштвених статуса и норми у ширем, извануметничком контексту, а увођење елемената истражног и судског процеса овде има превасходно драматуршку улогу. Следећа категорија радова на радикалнији начин проблематизује управо услове и границе важења друштвених норми, конфликте у њиховој примени, као и легалност и легитимитет њиховог негирања, кршења или довођења у питање, и то чини кроз експлицитну трансгресију појединих обичајних, моралних и законских норми. Крађа и оштећивање уметничких дела, подстрекавање на криминалну делатност трговине изборним гласовима, као и увреда заставе и грба СФР Југославије били су правне квалификације у оптужбама против аутора радова у категорији Уметник у сукобу са законом, против којих су покренути кривични поступци. И, коначно, иницијативе и пројекти у категорији Закон у сукобу с поимањем правде критикују законске регулативе које на посредан или непосредан начин омогућавају дискриминацију на основу земље порекла и социјалног статуса, као и експлоатације на основу позиције на тржишту рада.

ПРЕГЛЕД РАДОВА ПО СЕГМЕНТИМА

– Истраживање и суђење

1. Иван Фактор: Kangoroo Court
2. Миша Савић и Драгомир Николић Чеда: Црна кутија: меланхолија злочина
3. Росела Бискоти: Процес

– Сукоби око нормативности

1. Јасмина Цибиц: Плодови наше земље
2. Хила Пелег: Злочин против уметности
3. Јелица Радовановић и Дејан Анђелковић: Ко је највећи српски уметник?
4. Теа Тупајић: Кустоски комад: процес против уметности
5. Бојан Ђорђев: Случај Барес – јавно читање транскрипта дадаистичког суђења

– Уметник пред законом

1. Франк Уве Лејсипен Улај: Има неки криминални тон у уметности
2. Мајкл Бенсон: Суђење Александру Бренеру
3. UBERMOGREN: Vote-auction.com
4. Нови колективизам: Плаканта афера

– Закон у сукобу са поимањем правде

1. Тања Остојић и Давид Рих: Sans papiers
2. 2. Gulf Labor, уметничка коалиција: Грегори Шолет и Метју Греко: Радничка насеља на Острву среће: музејски сувенири Гугенхајма
3. Gulf Labor, уметничка коалиција: Дорис Битар: Мигрантске планине – Латиноамеричке
4. 4. Уметничко-активистичка мрежа Нико није илегалан: Фото-документација оснивачких активности у избору иницијатора мреже Флоријана Шнајдера
5. 5. Сантиjаго Сијера: Калдор Јавни уметнички пројекат 22 – 7 облика димензија 600 x 60 x 60 cm конструисаних да стоје хоризонтално уза зид

_______________________________________________________________________