Prethodni članak
40 godina Spomen parka, kompleks zapušten i zanemaren (FOTO)
Ove godine navršava se 40 godina od otvaranja Spomen parka u Čačku. Reč je o prvom mauzoleju koji je posvećen palim borcima u Narodno-oslobodilačkom ratu i revoluciji i delo je poznatog srpskog arhitekte Bogdana Bogdanovića. Izgradnja spomen kompleksa trajala je punu deceniju sa dosta problema.
Sam početak vezuje se za 1971. godinu kada je Odbor za izgradnju Spomen parka sklopio direktan dogovor sa Bogdanovićem, a konačan ugovor potpisan je 1974. godine. Spomen park borbe i pobede svečano je otvoren 1980. godine.
Скице Богдана Богдановића
— Među onima koji brane ugled naše memorijalne arhitekture koji su najviše doprineli njenoj afirmaciji značajno mesto ima arhitekta Bogdan Bogdanović. Njegov opus je dobro poznat nama i svetu. Spomenik u Čačku Bogdanović gradi čitavu deceniju. Počeo je onako kako je ljudima najčešće suđeno da počnu, nemirom, uzbuđenjima i sumnjama. Ipak, desetogodišnje razumevanje, podrška naručioca – Saveza boraca i Skupštine grada, omogućili su da arhitekta Bogdanović ostvari veliko delo i da naša revolucija dobije izuzetan spomenik. Treba naglasiti da spomenik u Čačku karakterom svoje arhitekture ne pripada nijednoj grupi ranije ostvarenih Bogdanovićevih memorijala, niti po svom obliku ima bilo kakve analogije sa drugim njegovim spomenicima, a to je i njegov prvi mauzolej. Posle mauzoleja na Avali, Lovćenu, Cavtatu, na pitomim obroncima Jelice imamo prvi impresivni mauzolej posvećen palim borcima u Narodno-oslobodilačkom ratu i revoluciji — kaže direktorka Narodnog muzeja Delfina Rajić.
U spomenik je ugrađeno 1.000 tona Jablaničkog granita i 620 divljih zveri izvedenih iz brojnih svetskih mitologija, koje su izvajane tako da izgleda kao da gmižu po celom zdanju, sa gigantskim gredama koje nose kameni krov kao kod starih antičkih hramova.
— Postupak je skoro identičan sa meksičkog hrama u Kabahu, ali je obrada grifona rezultat sasvim novog likovnog postupka iz višegodišnje crtačke igre Bogdanovića, posebne igre po modelu Luisa Karola. To je spomenik mauzolejskog tipa koji kombinuje funkciju kapije, pa tri uzastopne kapije obrazuju mauzolej. Ova izrazita arhitektonska forma potvrđena je skulptorskim elementima poput antičkih građevina. Od prve skice do poslednjeg klesarskog udarca rad je trajao celu deceniju. U moćne gigantske stepenice ugrađane su oborene pobeđene zveri i one se dižu prema slobodi pejzaža, prema šumi, prema nebu. I najzad, u samom podnožju tih stepenica je možda najuzbudljivije Titovo upozorenje. To je deo iz njegove novogodišnje poruke za 1949. godinu: Veličina naroda jedne zemlje cjeni se po tome kako se on drži u danima najvećih iskušenja — navodi direktorka Narodnog muzeja.
Ovo Bogdanovićemo delo zauzima jedinstveno mesto u istoriji naše spomeničke arhitekture, a Čačku, gradu Nadežde i Disa, pripada čast što je umeo da prihvati Bogdanovićevu poruku.
Međutim, sa raspadom Jugoslavije i sunovratom socijalističkog istorijskog narativa spomenički kompleks je u urbanističkom i komunalnom smislu zanemaren, što je dovelo do narušavanja izgleda i uređenosti čitavog područja.
Javna rasveta je slaba, nedostaju stolice i klupice, sadržaji za najmlađe, pa je i to možda razlog zašto Čačani slabo dolaze na Spomen park.
Poslednja nešto veća ulaganja u Spomen park bila su 2017 godine. Te godine je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike izdvojilo je 6,6 miliona dinara za obnovu Spomen kosturnice u Preljini, kao i Spomenika borbe i pobede na Spomen parku. Od tada je na Spomen parku jedino zasađeno drveće u okviru projekta Naša šuma naša briga.
Dve svečanosti
— Predstavnici boračkih organizacija nastavili su da polažu vence pred kostrunicom. Od 2012. godine, na istom mestu se održava paralelna komemoracija u organizaciji Ravnogorskog pokreta upotpunjena crkvenim pravoslavnim opelom, kao deo šireg revizionističkog talasa i procesa izjednačavanja uloge Jugoslovenske vojske u otadžbini i partizanskog pokreta otpora toom Drugog svetskog rata — navodi direktorka Rajić.
Konobaru je jedino bitno da zabetonira plažu.
Milune ostavkaaaaaa
Nije moguće promeniti istoriju. Čitav Svet zna ko se borio i pobedio. Revizionisti se bave istorijskim folklorom. Dvesta osam ljudi, Čačanki i Čačana okončalo je svoje slobodarstvo i antifašizam klanjem od onih čijim se takozvanim senima klanjaju revizionisti danas.Dvadeset devet narodnih heroja dao je slobodarski, antihitlerovski i antifašističji Čačak.
Ne deluje prerano raspalo malo da se potrkese rastinje trimerom i pokosi trava.Kamencine su ionako besmisleno smece jedne promasene ideologije koja je odnela mnoge zivote i kostala Srpsko genetsko jezgro ogromnog kapitala u intelektu i sposobnosti.Danak koji i danas placamo sa nesposobnim politicarima i vlascu koja nema jednu kvalitetnu i sposobnu licnost a kamo li neki dublji bazen talenta.
Stvarno steta, jedan lep deo grada koji podseca na nas slobodarski duh je zapusten. Treba odrzavati sve spomenike ljudi koji su dali svoje zivote za slobodu ovog naroda. Tamo je sahranjeno 4000 ljudi. Uvek ce se naci idioti koji ce reci da su to bili komunisti, pa sta ako su bili komunisti, ovi ljudi su se borili za oslobadjanje Cacka i Cacana, nemaju nikakve veze sa onim sto se dogadjalo posle rata, sa Golim otokom i ostalim glupostima. Isto kao ovi sto prozivaju gradonacelnika, ljudi bez mozga, politicki zatupeli, ogrezli u mrznji, koji sve gledaju kroz politiku. Ne mogu da shvatim da ljudi mogu da budu toliko primitivni i ograniceni. Kakve veze ima gradonacelnik sa bahatim kretenima koji su izlomili klupe, decije sprave, polomili lampione, bacili smece. Od kada je Milun gradonacelnik Cacak je svakim danom sve lepsi, srerdjena je gradska rupa (gornji deo), Rimski trg, plato ispred gradske skupstine, gradski bedem, rade gradsku plazu, uradjeno dvoriste muzeja…..Njima bode oci sto je Milun iz napredne stranke, da je u Dverima bio bi savrsen gradonacelnik. Gradonacelnik moze da bude dobar ili los, da dobro vodi grad ili da ga upropasti, iz koje je stranke sta me to briga. Da li vi kad izdjadjete na glasanje glasate po tome ko je iz koje stranke ili po tome ko je sposobniji i ko ce po vasem misljenju bolje voditi grad. Ja kad glasam gledam ko je po mom misljenju sposobniji da nesto uradi u ovom gradu u kome zivim, ko moze da nam napravi zatvoreni bazen, da pokrene privredu, da privuce strane investitore, da sredi grad, ne zanima me iz koje je stranke kandidat. Grad treba da vode sposobni ljudi koji su se dokazali u svojoj struci ili na drugim poljima a ne neki koji nemaju dan radnog staza, koji znaju samo da pricaju i urlaju. Misle da su pametniji ako nekoga nadvicu. Ista sorta ljudi kao ovi sto u komentarima misle da sto nekoga vise izpljuju nekim bljuvotinama da su pobedili. Niste gospodo, nikoga pobedili, ni uvredili, samo ste pokazali svoju nekulturu, nevasitanje i prostakluk.
kao neko ko je veliki deo svog detinjstva proveo na Spomen parku borbe i pobede, mogu samo reći da je žalosno da isti izgleda ovako zapušteno već 30 godina. Negde 2005. godine su napravljeni letnjikovci i klupice, ali je divan, kulturni narod koji nastanjuje ovo područje mobilijar polomio u roku od godinu dana. Lično sam prisustvovao sceni kada jedan humanoidni oblik (jer reći za takvog da je čovek je greška) nogama lomi kantu za smeće, kako bi od letvica podložio vatru za roštilj. Nije ga sprečilo ni to što su letvice na kanti bile lakirane, a samim tim i otrovne. 2008. godine je organizovana građanska inicijativa da se Spomen park očisti. Nekoliko desetina mladih je to i uradilo, spakovalo đubre u kese i kontaktiralo „Komunalac“ kako bi đubre odneo. Đubre nije odneto i par dana kasnije je već bilo ponovo razvučeno po parku. E tako se mi odnosimo prema mauzoleju i spomeniku koji je izgradio veliki Bogdan Bogdanović.
kako i ovaj spomen park mogao da bude jedno divno mesto
nemac i japanac bi od ove divote i prirode napravio cudo
a kod nas Zivana pise grafite
Sećam se da sam se kao dete plašio tog lokaliteta. Tek kasnije sam saznao da su komunisti bezbožnici i sve je postalo jasno.
Па ете синовче комунисти нису веровали у бога то си управу. Ете ти верујеш у бога, кога ниси ни видео ни чуо, наравно једног дан угледаћеш свог бога ал биће ти касно. Зато синовче немој судити својим прецима кои те склепаше. Иначе тог локалитета и треба и данас да се плашиш са страхопоштовањем.
Secam se kad je imao cuvar u Spomen parku do 16h svaki dan. Nismo smeli da se penjemo po drvecu kao klinci dok je on tu. Secam se i rampe na ulasku, ali je posle nekom vulkanizeru ta rampa smetala da bi okretali kamione i ulazili u park. Kao i sto je na, ko zna koju mucku, isti taj vulkanizer uzeo deo parka da bi navodno ispravio krivinu, a napravio parking za svoju vulkanizersku radnju. Unakazio park i preselio se na drugu lokaciju. Samo ostalo ruglo.
Nisi ti Darko upamtio četnički nož,pa kako si plašljiv, verovatno bi doživotno bio u Lazi.
NEMCI IZGUBILI RAT DVA PUTA A DANAS NAJVECA VOJNA I EKONOMSKA SILA U EVROPI. A MI POBEDILI I OSTALI GOLOGUZIJA.NEMA PRAVDE.
Darko, ne treba ti da se plasis Spomen parka nego svoje tupavosti.
Reče neko u svom komentaru da su „kamenčine (na Spomen parku) ionako besmisleno smeće…”. Da Bogdanović ne dade tim „kamenčinama” dušu, sudbina bi im bila da pritežu kupus u nečijim kacama. Tako je i s ljudima, daš im sprej i oni postanu Živana.
Kako je krenulo ove godine,bice to jedno veliko „LEPO“ groblje.Vec su isekli petnaestak visedecenijskih stabala u sumi iznad parka,koja pripada tom kompleksu.Naravno to su uradili dok je bio policijski cas i vanredno stanje ,pre par dana.
Kao osnovci smo svakog 1.Oktobra sa ßkolom išli peške na Spomem park na dan oslobodjenja Čačka. Ovo kamenje nije tada bilo već jedan lep plato sa večitom vatrom koja je stvarno stalno gorela jer sam noću gledao kroz prozor i video plamen
Cacani , Grebici gde Vam je Reuiser koji snima partizanske filmove.
Angazujte dedicu dok je jos pokretan .
Snimanje filma o Cedi je njemu izgleda preci finansijski…
Svi vi, uključujući i mene, a pogotovu gospodin Koja-d-inn, da se udružite, za sto godina nećete uraditi nešto što po značaju može da se poredi sa filmovima gospodina Puriše Đorđevića.