Бета Вукановић и пут ка стварању модерне слике

Сликарка Бета Вукановић (рођ. Babette Bachmayer, 1872–1972) је припадала генерацији раних српских модерниста који су крајем XIX и почетком XX века увели формалне и тематске промене у српско сликарство.

Пореклом из немачког града Бамберга, сликарка је дошла у Београд 1898. године, након удаје за уметника Ристу Вукановића (1873–1918). Са собом је понела и ликовне поуке стечене у Минхену, водећем уметничком центру на прелому векова, које је ускладила с новим тематским репертоаром уведеним током београдског периода.

Стварајући у духу тамног, атељерског сликарства, савладаног у атељеу Антона Ажбеа, Бета Вукановић је доласком у Београд постепено расветлила палету и увела нове мотиве. Почетком XX века сликала је оријенталне и фоклорне теме, „женске“ просторе, просторе модерности, као и карикатуре. Истовремено, бавила се и ликовном педагогијом, залажући се за модернизацију српског ликовног образовања и еманципацију младих сликарки, полазница Српске цртачке и сликарске школе коју је водила заједно са супругом у Београду.

Мада је увела извесне тематске и формалне иновације, Бета Вукановић је у уметничкој каријери која је трајала више од пола века, остала доследна минхенским поукама, те умереном модернизму, истакавши се као зачетница пленеризма у Србији.

У светлу обележавања великих јубилеја, 150 година од рођења и 50 година од смрти, биће представљена нова тумачења тематски разноврсног опуса Бете Вукановић и расветљена њена улога на српској и југословенској уметничкој сцени током прве половине XX века.

______________________________________________________