Biblioteka digitalizovala deo arhive FK i KK Borac
Центар за дигитализацију Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, прво такво одељење међу јавним библиотекама Србије, ове године обележава 10 година рада, а запослени су у години јубилеја отишли корак даље преузимањем архиве Кошаркашког клуба и Фудбалског клуба Борац. Схватајући важност очувања некњижне грађе и у области спорта, започета је електронска обрада баштине чачанских клубова и удахнут јој је нов, дигитални живот. Дигитализација у свим областима однедавно је постала развојни приоритет државе, а у свету савременог библиотекарства она је то већ другу деценију заредом.
Познато је већ да је Чачак изнедрио велики број југословенских и српских репрезентативаца и да се с правом назива „градом спорта”. Многи чачански спортисти постигли су своје прве велике успехе у Спортском клубу Борац, било да су у питању, фудбал, бициклизам, карате или пак кошарка чијем је развоју и популаризацији Град на Морави деценијама давао огроман допринос.Документација о свему томе припада завичајној баштини Чачка, а она је захваљујући управо завршеној дигиталној трансформацијипостала трајно заштићена, универзално доступна и лако читљива на савременој техничкој опреми.
Захваљујући Рашку Бојићу, тренеру КК Борац и координатору за млађе селекције Библиотека је дошла у посед око 350 фотографија из различитих периода, као и бројних новинских чланака који се баве функционисањем клуба кроз историју и великим чачанскимкошаркашким именима као што су Радмило Мишовић, Жељко Обрадовић, Драган Кићановић, Марко Ивановић и др. Библиотеци је осим овога прослеђен и видео материјал на VHS касетама који је пребачен у дигитални формат и трајно похрањен у Завичајном одељењу Градске библиотеке.
Руководство ФК Борац је Библиотеци такође проследило на скенирање фотографије из историјата клуба, а госпођа Босменка Стевановић, дугогодишњи секретар, уступила је значајну архиву о свим утакмицама одиграним у периоду од 1962. до 2003, као и статистичке белешке о фудбалерима који су играли за чачанске Зебре.
Ова колекција дигитализоване архивске грађе чачанских спортских клубова отворена је и прошириваће се новим садржајима, па Градска библиотека позива све који имају сачуване новинске чланке, фотографије или видео записе о чачанским спортским клубовима и удружењима да их уступе Библиотеци на дигитализацију и трајно чување копија у Завичајном одељењу. Оригинални материјал би након процеса скенирања власницима био враћен, а дигиталне копије би постале доступне истраживачима, спортским сладокусцима, хроничарима и свим заинтересованим грађанима.
Bravo vredni i učeni ljudi!
Bravo
BRAVO.SAMO DAJTE I DA TO VIDIMIO NA SAJTU.
Ma daj. Preterano se mesate u rad drugih ustanova kulture…kakav centar za digitalizaciju… sta je posao biblioteke, a sta drugih ustaniva. Ovaj oroblem traje godinama
Raširili se kao epidemija. Uzimaju arhivu od televizija,sportskih klubova, Slobode, fotografije iz Prvog svetskog rata od građana, organizuju slikarske i druge radionice, pišu monografije slikara, kod svih na Sajmu knjiga u Guči, objaviste da su samo oni bili… Još samo da počnu da rade i arheološka iskopavanja. U dvorištu muzeja kad je Disovo proleće, pored konaka Jovana Obrenovića postavljaju godinama neke čadore, kao da su Turci ulogorili vojsku pred bitku…
Potpuno se slažem. Poštujem ustanovu i direktora, ali treba više pažnje pridati čitaocima (nekad se biblioteka zvala čitalište) a ne rasipati sredstva i pažnju na aktivnosti koje možda i nisu posao biblioteke.
Лепо је сачувати историјске чињенице о фк и КК Борац.У име будућих генерација , хвала хроничарима и библиотеци.
Postovani, Biblioteka radi svoj posao prema Zakonu o bibliotecko-informacionoj delatnosti, a tu ulazi i digitalizacija. Centar za digitalizaciju je stvaran vec 10 godina i on digitalizuje razne kolekcije i arhive, ali ne zadrzava originale koji nisu vlasnistvo Biblioteke. Tudji posao ne radimo vec samo nas i prepoznati smo po kvalitetu i broju aktivnosti. Vec odavno smo zauzeli put razvoja koji se ne zasniva samo na izdavanju knjiga, vec na pruzanju spektra usluga i programa koje neprestano prilagodjavamo interesovanjima i potrebama. To nije nas izum vec praksa najboljih biblioteka sveta. Biblioteku buducnosti vidimo kao mesto znanja i ucenja za sve uzraste i generacije, koji ce sa zadovoljstvom posecivati ustanovu i deo svog vremena provesti u njoj, bilo kao citaoci, osobe koje traze pouzdane informacije, ucesnici ili publika nasih programa. Podrska javnosti u tome nam mnogo znaci i hvala svima na tome, kao i kritika koja nije zasnovana na zluradosti i netacnim informacijama.
BRAVO ZA LJUDE KOJI RADE U BIBLIOTECI!!!! Sacuvati od zaborava proslost i ostaviti je nekim drugim narastajima! Bravo!