Prethodni članak
Borba za ćirilicu i srpski jezik
У уторак 19. марта у Дому културе у Лучанима, а у оквиру акције „Сачувајмо ћирилицу“ коју су покренули чланови новинарске секције Основне школе „Милан Благојевић“ на челу са наставником српског језика Моником Ружић, представљена је књига једног од најзначајнијих српских лингвиста проф. др Милоша Ковачевића под називом „Борба за ћирилицу и српски језик“. Ову књигу је објавио Андрићев институт из Андрићграда, а у оквиру Одељења за српски језик чији је руководилац професор Ковачевић.
О књизи су, поред аутора, говорили проф. др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета Универзитета у Београду и млади књижевник из Лучана и члан Одељења за српски језик Андрићевог института Милан Ружић.
На самом почетку, публику су са биографијама учесника ове промоције упознали управо они ђаци који су покренули акцију – Данило Раонић, Ђурђина Савић и Магдалена Матијашевић, док је наставница Моника Ружић говорила о значају акције и ономе што је до сада постигнуто у оквиру исте.
Публика је имала прилику да сазна ток припреме саме књиге, као и да чује којим се проблемима бави новакњига Милоша Ковачевића, иначе 30. по реду.
Милан Ружић је истакао да је један од најзначајнијих домета ове књиге дефинисање службене, јавне и приватне употребе језика, али и обједињене информације које се тичу грешака бивших и актуелних државних структура у Србији и Републици Српској у смислу доношења закона који су утицали на угрожавање ћирилице. Ружић је истакао да Милош Ковачевић у овој књизи не само да лоцира проблеме, већ и нуди решења чијом применом би се знатно поправила ситуација са ћирилицом која је један од најважнијих стубова националног идентитета и језика који дефинише нацију.
Михаило Шћепановић је лучанску публику, тачније људе који већином нису део лингвистичке струке, упутио у значај Милоша Ковачевића као научника и аутора тврдећи да је у питању јединствени лингвиста у свету који је направио чак и једну књигу којом оповргава неке од својих претходних тврдњи, што је незабележено у лингвистици. Професор Шћепановић је признао да никада није срео особу тако широког образовања и интелекта која уме на тако квалитетан, свакако јединствен начин, да и најнеупућеније људе упути у тајне лингвистике.
На самом крају представљања књиге, реч је имао проф. др Милош Ковачевић који је ову прилику искористио да одржи краће предавање о угрожавању ћирилице кроз историју и побијање негативних тврдњи везаних за реформу Вука Стефановића Караџића. Приликом предавања које је публика са великом пажњом слушала, професор Ковачевић је истакао да је акција „Сачувајмо ћирилицу“ од огромног значаја по српски народ и да му је драго што су ову акцију баш покренули ђаци, тачније деца, на којој ће одбрана писма и језика и остати, с обзиром на то да све остаје на млађима.
Као следећу у низу значајних активности у оквиру акције „Сачувајмо ћирилицу“, наставница Моника Ружић најавила је посету министра културе и информисања Владана Вукосављевића лучанској основној школи. Долазак министра планиран је за 26. март када ће у просторијама школе, а у оквиру представљања акције, министар бити још боље упознат са свим детаљима акције коју је управо он подржао међу првима.
______________________________________________________________________
Од кога да је сачувате знате ли. Да би се против некога борили прво морате да га идентификујете као непријатеља и именујете.Све док будете прозападне улизице и проститутке у њиним јавним кућама од тог посла нема ништа.
Ето, на пример, ови дивни људи који су покренули акцију морају се борити баш против таквих који увек имају нешто рећи и осудити, а не познају ни граматику ни правопис. Потенцијал 2. лица множине глагола БИТИ гласи БИСТЕ. Дакле, каже се ДА БИСТЕ СЕ БОРИЛИ, а не ДА БИ СЕ БОРИЛИ!
Драга децо из Лучана, свака част! Не обазирите се на ове коментаре. Има нас свакаквих. Зато се и морате борити.
Е баш ти хвала на исправљању мог правопиша, шта ћу кад му пропо потенцијал пријатеље. У моје време владо други закон о правопишу, до сад су га мудросери хиљаду пута променили. Иначе овде не водим рачуна о твојим правопишним законима јер сам свршио све школице за индоктринацију младе магаради. Као што гледаш пишем ЋИРИЛИЦУ која је барем старија ТРИ МИЛЕНИЈА од свих писмени. Иначе ти нигде не коментаришеш моје наводе у коментару као што ни горња господа нема појма зашто је ћирлица скрајнута те не видим каке ви препоруке дајете деци.
Господа која су говорила на промоцији су господа која имају довољно знања да причају о ћирилици од њеног настанка. А ови који пишу, а све што знају о нашем писму је оно што чују у ходу од којекаквих сератора, требало би да се баве нечим другим. А ако би баш да се укључе и нападају, бар да науче правопис.
Анонимни је у овом случају потпуно у праву. Данашњи лингвисти и политичари ушли су некако „помодно“ у „борбу за ћирилицу“. Српске државне и језичке институције углавном се лажно боре за ћирилицу, јер то чине на несврсисходан начин. Кад би српске државне институције водиле стварну битку за спасавање српског писма, оне би, једноставно сачиниле и усвојиле нови, усклађен с Чланом 10. Устава Србије закон о употреби српског језика и ћирилице, а када би се лингвиости у језичким институцијама стварно, а не лажно, борили за пуни живот ћирилице међу Србима, једноставно би саачинили нормалан правопис српског језика на јеедноазбучју, како то раде сви други лингвисти за друге језике, док би се целокупном школству Србије учуило које је српско писмо за писање језика Срба, а то је традиционално и уставно једино српска ћирилица. Све изван тога је трла баба лан да јој прође (плаћени дан. Свако онај ко ово занемарује или не зна како се код свих других народа чува писмо, или су плаћеници за лажну борбу за ћири,лицу како би она коначно нестала међу Србима у њиховом језику.
Само наставите тако. Браво.
Милош Ковачевић је познати двоазбучар и Вуковац. Мало је правих једнозбучара као што је Мирјана Влаисављевић професорка из Бањалуке.
Profesor Miloš Kovačević je profesionalna i ljudska gromada.
Јесте „громада“, као што сте и Ви који тако кажете на хрватској латиници.
Свакако, Ковачевић је велики, можда и највећи српски живи лингвиста. Али, само је један проблем код Ковачевића у томе што још неће или не уме да схвати да се српско писмо нее може сачувати без уобичајеног у свету правописног решења питања писма у једноазбучју. Он се о томе још није изјасниио. Процес смишљеног полатиничавања Срба далеко је одмакао и једини начин спаса за српску азбуку јесте да српски правопис реши питање писма у једноазбучју, као што се то ради у свим престижним језицима света. Ако ссе наставља код Срба правописно реешење питања писма у двоазбучју, ћирилице међу Србима неће бити за тридесетак година.
Дакле, само ћириличко ЈЕДНОАЗБУЧЈЕ у српском правопису сигурно спасава ћирилицу међу Србима. А Ковачевић и многи други лингвисти о томе уопште не говоре. Дакле, они то или не схватају или намерно раде наопако.