Božidar Prodanović: zagonetnost realnih prizora

U Umetničkoj galeriji ,,Nadežda Petrović“ u Čačku otvorena je izložba ,,Božidar  Prodanović: zagonetnost realnih prizora”. U pitanju je izložba koja predstavlja legatsku zaostavštinu koje je na staranje poverena Galeriji. Grad Čačak je od porodice poznatog srpskog slikara Božidara Prodanovića na poklon dobio 446 umetničkih dela – slike, crteže, akvarele, grafike, mozaike i skice za mozaike iz svih perioda umetnikovog stvaralaštva. (2006).

U izdanju Muzeja rudničko-takovskog kraja, takođe baštinika Prodanovićevog legata,  i Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ istovremeno sa izložbom iz štampe izlazi monografska studija ,,Božidar  Prodanović: zagonetnost realnih prizora” sa analizama umetnikovog opusa posmatranog od usko slikarskih do širih društvenih okolnosti.

Izložbu su otvorili direktor Umetničke galerije ,,Nadežda Petrović“ Branko Ćalović, kustoskinja izložbe Mirjana Racković, recenzent monografije Zoran Todović i predstavnica umetnikove porodice Danica Prodanović.

Publici se najpre se obratio Branko Ćalović:

– Sa nama su večeras i profesor Zoran Todović koji će otvoriti izložbu  kao i kolege iz Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca, kojima se zahvaljujemo na saradnji i posvećenosti na zajedničkom poslu. Pored ove naše izložbe priredili smo i obimnu monografsku publikaciju – zajedničkim radom naših ustanova poklonjena je zaslužena pažnja i Božinom stvaralaštvu i instituciji legatorstva. Legat koji Galerija poseduje je dar porodice Prodanović i nije reč samo o broju umetničkih dela već o osvedočenom kvalitetu likovnog opusa profesora Božidara Prodanovića, istaknute ličnosti srpske likovne umetnosti. Ovom vrstom darivanja doprinosi se osobenom i nesporno značajnom načinu obogaćivanja umetničkih fondova, samim tim i kulturnog nasleđa grada i šireg prostora što je bitan cilj u smislu podizanja svesti i odgovornosti pojedinaca pa i ustanova prema sopstvenom kulturnom nasleđu.

Direktor Galerije je dodao da je Boža Prodanović  bio vezan i Čačak ,, ovde je pohađao Gimnaziju, uvek bio prisutan i pratio rad naše ustanove – bio je učesnik na dve izložbe Memorijala Nadežde Petrović, angažovan u organizacionim odborima Memorijala, njegovi mozaici se nalaze u sali Skupštine Grada i u holu naše Gimanzije.”

Mirjana Racković objasnila je da je Prodanovićev umetnički opus veoma obiman i raznovrstan – radi se o veoma velikom broju slika, grafika, akvarela, crteža, desetine monumentalnih mozaika.

– On se usavršavajući taj sopstveni individualni izraz, držao na neki način realističke osnove. Teme njegovih slika su zapravo klasične teme, portret, pejzaž, predeo. Bavio se svim likovnim disciplinama kao što su štafelajno slikarstvo, grafika, crtež, mozaik, akvarel, ali naravno ne na klasičan način. Kod njega se govorilo o takozvanom napuštanju verodostojnosti, određeni kritičari ga svrstavaju u domen takozvanog sintetičkog realizma. On je zapravo napustio tu prostu identifikaciju stvarnosti, nije želeo da prikazuje faktografski i fotografski tačno, već onako kako on to vidi i oseća. Koristio je sužen dijapazon boja i specifičnu paletu. Zahvaljujući tom načinu pristupa slici on je zauzeo jedno visoko pozicionirano mesto u srpskoj likovnoj umetnosti druge polovine 20. veka.

Danica Prodanović zahvalila se u ime porodice Prodanović, pre svega u ime Božinog sina Milete Prodanovića, na izložbi  i izuzetnoj posvećenosti Umetničke galerije ,,Nadežda Petrović” i Muzeja rudničko – takovskog kraja.

– Ovo je jedan izuzetan projekat i od mene zaista veliko poštovanje i čestitke, to kažem ne samo kao član porodice nego i kao kolega, mislim da je ovo jedan izuzetan napor i nadam se da će publika uživati u ovoj izložbi. Poznavala sam Božu dosta dugo i mislim da se njegova ličnost i vidi na ovoj izložbi, on je bio čovek koji je delio svoju umetnost sa svojim studentima, sa porodicom i svim ljudima sa kojima se sretao. On je do poslednjeg dana radio i uživao u tome da i drugi ljudi uživaju u njegovoj umetnosti. Mislim da je za umetnost to važno, da ostane u očima posmatrača a ne samo u zatvorenom krugu profesionalaca, zbog toga je veoma važno da se njegova umetnost ovako prikazuje.

Završnu reč imao je Zoran Todović:

– Ovako veličanstveno delo je zaslužilo ovako veličanstven projekat i izložbu i monografiju. Osim toga što je Božo bio toliko aktivan kao umetnik i nepokolebljiv u onome što je želeo da uradi, on je bio aktivan i u društvenom životu po pitanju umetnosti. Bio je recimo jedan od osnivača Bijenala minijature u Gornjem Milanovcu, podržavao je i promovisao društvo srpsko – norveškog prijateljstva a svojim delom je neprekidno i nezaustavljivo bio prisutan i među nama.

Profesor Todović je zaključio sa čitanjem pisma Božinog sina Milete Prodanovića a zatim proglasio izložbu otvorenom.

Izložba je dostupna publici do kraja februara 2025 a tokom izložbe, pored pratećih programa, biće upriličena i promocija monografije.
____________________________________________________