Branislava Maltez– život bez kompromisa

„Namera je bila da u vreme sve izraženijeg nasilja nad ženama, ukažemo na stvaralačku energiju i moć ženske kreativnosti“ rekao je Dušan Darijević autor filma Tragovi, upravo posvećenog jednoj ženi neumorne energije i kreativnosti– Branislavi Maltez. Datum premijere nije slučajno odabran, jer su autori na taj način pokušali da podsete na osmi mart koji je nekada bio mnogo više od pukog praznika, onaj osmi mart koji je predstavljao borbu za jednakost i pravdu u patrijarhalnom društvu.

Kroz život Branislave Maltez, koji je otelotvorenje one Hegelove negacije negacije, ogleda se duh nerazumevanja koje ima jedna mala sredina, ali i duh poricanja normi jedne takve sredine. Nerazumevanje njenog dela je dvostruko nerazumevanje koje jedna sredina ima i prema ženi, ali i prema pesnikinji. Takav život, iako težak, predstavlja odlično polazište za dokumentarističku studiju jednog vremena. Takođe, život u takvom okruženju ne može, a da ne probudi želju za borbom.  Takav život bez kompromisa doveo je do osobene simbioze rušilačkog i stvaralačkog, u kome se nadovezuje na dobro i odbacuje loše iz prošlosti. Kako je to u filmu primetila Isidora Đolović– ostavljala je svoje i pratila tragove iza nje.

Uprkos pesničkom talentu, iza nje je ostalo neveliko delo, ali ipak delo koje je, u duhu minimalističkih naslova njenih zbirki, imalo malo reči, a previše značenja. Međutim, njen značaj nije vezan samo za pesničko stvaralaštvo, već i za mnoge kulturno-umetničke inicijative i publikacije koje je pokretala u ovom gradu. Posebno u vremenu koje nije blagonaklono gledalo na takav trud.

Značaj se ogleda i u uticaju na stvaraoce koji su dolazili nakon nje, o čemu u filmu svedoče pesnikinje Olivera Nedeljković i Ivana Pajić.

Uz taktove Karla Černog, kompozitora i muzičkog pedagoga čime se naznačava pedagoška uloga Branisalve Maltez, kao i plesnu interpretaciju njenih stihova od strane Stojanke Ane Đurović, film predstavlja jednu zaokruženu dokumentarnu celinu.

Kao i sa drugim dokumentarnim filmovima Dušana Darijevića i u ovome pronalazimo optimistično podsećanje da su u jednom malom gradu, uprkos svim preprekama, postojali ljudi značajnog stvaralačkog potencijala i da mogu, ako se potrudimo, postojati opet.

M. M. Ćurčić