Čačanka ilustruje srpske zagonetke

Maja Stojanović – Zmaja rođena je u Kanadi ali se zajedno sa roditeljima vratila u Čačak. Završila je Fakultet umetnosti i nauka Univerziteta u Sijetlu sa specijalizacijom za vizuelnu umetnost, a svoj dar poslednjih meseci posvetila je ilustraciji srpskih narodnih izreka sa prevodom na engleski jezik. U tome je na društvenim mrežama dobila veliku podršku ali i stekla veliku popularnost.

— Cilj je da našu kulturu proširim van granica Srbije. Smatram da imamo vrlo bogatu kulturu koja prolazi nezapaženo van Srbije. Sve izreke opisujem na engleskom jeziku, trudim se da pronađem odgovarajući ekvivalent ali to je nekada baš teško prevesti ili objasniti — kaže Maja Stojanović.

I zaista je u tome uspela, za kratko vreme. Svet se na duhovit način upoznao sa srpskim izrekama kao što su Pijan k’o letva, K’o muva bez glave, Zagrej stolicu, Pun ko brod ili Pusti mozak na ispašu…A sve je počelo slučajno, uz inspiraciju Boba Živkovića i Dušana Petričića.

— Nekako sam u umetničkom pogledu lutala dugo, u smislu da nisam znala čime bih se to bavila, šta bi to bilo prepoznatljivo za mene.  Oslikavala sam životinjice, pa sam počela da se bavim stripovima. Uradila sam jedan strip vezan za neke naše običaje, kad kažu Nemoj da piješ kafu izrašće ti rep. To se ljudima mnogo svidelo, kačila sam sve to na Instagram, i neko mi je predložio da krenem da se bavim izrekama. Nije mi padalo na pamet do tog trenutka i prvu izreku koju sam  naslikala bila je Sunce bakino. Baka grli sunce.  I tako je krenulo — priseća se Maja.

Zahvaljujući društvenim mrežama ubrzo je stigla podrška iz cele Srbije, ali i naših ljudi širom sveta, sa brojnim predlozima koju izreku staviti na papir.

— Da, baš su pozitivne reakcije iz Srbije ali i inostranstva. Stižu predlozi, ljudi lepo reaguju, traže da štampam te crteže. Imam komunikaciju sa ljudima iz inostranstva kojima je dobrodošlo što pišem o našim izrekama.

Međutim, put do gotove ilustracije nije ni malo lak. Za svaku izreku Maja uradi nekoliko ilustracija, trudi se da ih nacrta na bukvalan način, a pomoć u izboru najbolje pružaju joj brat i rodbina. Iako su sve na svoj način duhovite, ipak postoji najdraža.

— Sviđa mi se Bleneš k’o tele u šarena vrata. Često sam to čula kao dete i mislim da sam to na simpatičan način prikazala  tu izreku kroz simaptično telence, šarena vrata. Mislim da je ona i najjasnija u odnosu na sve što sam do sada uradila.  Za nju su i  najpozitivnije reakcije.

Maja planira da za sada u svom, ateljeu ilustruje pedesetak izreka. Za one koji nisu na društvenim mrežama ilustracije će se naći i u knjizi, ali i na majicama, na veliko insistiranje mladih.

Iz Kanade u Čačak

Maja je član Udruženja vizuelnih umetnika Čačak, a njen atelje je smešten u prostorijama Doma slepih i slabovidih. Postala je jedan od dobitnika nagradnog konkursa Od inspiracije do dela, koji su zajednički organizovali nacionalna platforma Srbija stvara i studio za razvoj video-igara Playrix RS, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Cilj konkursa je promocija Srbije kroz umetnost, pa je Maja imala obavezu da kroz snimljeni video prikaže šta je, kao ilustratora, inspiriše. U njenom slučaju, to su njeni baka i deka na selu.

— Od malena sam volela sve što je kreativno – crtanje, vajanje, i roditelji su me podržali u tome, videli su da volim to da radim. Nekako je bilo prirodno bilo da nastavim i u školi, i razvilo se u nešto čime bih volela da se bavim. Uradila sam čitav serijal nekih životinja koje su obučene kao ljudi, što mi je bilo simpatično u to vreme. Često sam i oslikavala kokoške. To mi je bila neka opsesija. Ilustracije su mi glavna stvar, ali iz hobija volim i da slikam. Volim da se bavim specijalnom šminkom. Ne volim da slikam iz prirode ili sa slike, već neke likove koje osmislim u glavi pa ih realizujem. Volim da budem što originalnija, da to budu neki likovi koji nisu viđeni. Doduše, sve je više umetnika, sve je više društvenih mreža, tako da je teško biti originalan ovih dana.

Zanimljivo je da se Maja rodila u Kanadi, gde je i živela 12 godina, ali su porodično doneli odluku da se vrate u Čačak.

— Majka i otac su vezani za Čačak, i sa mamine strane imamo baš veliku porodicu. Bilo nam je žao da oni stare, da nemaju našu pomoć, i vratili smo se. Završila sam osnovnu i gimnaziju, i otišla sam na fakultet u Ameriku. Deca su me brzo prihvatila u osnovnoj školi, učila sam pisanu ćirilicu, čitala bukvar. Posle Gimnazije sam dobila stipendiju za odbojku, i upisala sam fakultet u Sijetlu koji ima umetnički smer. Tamo sam dobila zvanje interdisciplianrnog umetnika sa fokusom na ilustraciju, kaže Maja Stojanović.