Čačanski Arhiv izlaže u Vranju

У галерији Народног музеја у Врању  28.августа 2015. отворена је изложба  Српска револуција обнова српске државности. Од устанка до устава 1804-1835. и приказан 18-минутни документарни филм Два века Другог српског устанка. Бој на Љубићу.Битка којом је добијен рат.

Историјски архив „31. јануар“ Врање  и Међуопштински историјски архив Чачак су у оквиру Манифестације Врањско културно лето  организовали отварање изложбе која је настала у оквиру обележавања два века од Другог српског устанка и Боја на Љубићу.

После уводног излагања директора Архива Врање Сузане Петровић,  један од аутора изложбе, Лела Павловић  је подсетила, да је појам српске револуције у светску историографију увео немачки историчар Леополд Ранке 1829.када је у Хамбургу објавио књигу истоименог назива. Ратни део  одвијао се у три фазе: кроз Први српски устанак (1804-1813) , када је 25.000  устаника успело да за  два и по месеца униште дахијску управу  у десет нахија Београдског пашалука и заузму утврђене градове Београд и Шабац , спроведу нову унутрашњу организацију земље која је била подељена на : законодавну (Скупштина или Збор устаничких старешина), управну (Совјет) и судску власт( магистрати). Хаџи Проданова буна (1814) трајала је кратко, али је одмазда која је уследила у пожешкој нахији убрзала подизање  Другог српског устана (1815). Извојеване победе на Љубићу (седам хиљада изгинулих Турака и два заповедника Имшир паша и Мухамед бег) и Дубљу довели су веома брзо до преговора кнеза Милоша Обреновића и Марашли Али паше. Почетком 1816. Порта је послала осам фермана којима је  регулисала положај Срба а Србији озваничила  полуаутономију. Почетак уставности нововековне Србије започео је Сретењским уставом (1835) који је донет као последица Другог хатишерифа (1830), када Срби добијају унутрашњу аутономију, а Милош Бератом (1830)  наследно кнежевско достојанство. Три године касније дипломатским путем Кнежевини Србији  присаједињено је  шест нахија које је Карађорђе са устаницима освојио у Првом устанку.

Обележавање два века од Другог српског устанка 1815-2015, подударило се са сто година од трагичне смрти велике сликарке и родољуба Надежде Петровић, чији је отац Димитрије Мита Петровић, учитељ сликања у чачанској гимназији, почео да прикупља документа из Другог устанка,која су служила бакалима на чачанској пијаци да увијају своје производе, касније ће од прикупљених докумената настати збирка, коју је предао Државном архиву Краљевине Србије и данас ова збирка носи назив по њему. Тако је смо овом изложбеном поставком остварили замисао, да докуметна везана за период српске револуције  потражимо у Архиву Србије у Збирци Мите Петровића и тако посредно подсетимо и на Надежду која је преминула као добровољна болничарка 1915.у Ваљеву. У оквиру изложбе налазе се и документа чачанског архива из Збирке Varia.

Изложбу у Галерији Народног музеја у Врању отворио је градоначелник Врања, господин Зоран Антић.

др Радомир Поповић 

Део говора др Радомира Поповића на отварању изложбе у Чачку, 6.јуна2015. Изложба је настала сарадњoм Међуопштинског историјског архива у Чачку, Народног музеја из Чачкa и Архива Србије из Београда.

– Изложба је документарни калеидоскоп историје Србије од 1779. до 1835. године. То кажемо, јер је најстарији изложени документ мурасела (порука) извесног Ахмеда, кадије Рудничке нахије из 1779. године, а међу последњим изложеним документима у хронолошком низу је штамапани примерак Сретењског устава из 1835. године. Пажљивим одабиром докумената аутори изложбе као да су желели да нам јасно прикажу бурну полувековну историју Србије, од краја 18. века до средине тридестих година 19. века,и да укажу, не само на богатство Збирке Мите Петровића, већ и на време у којем је Србија прешла пут од османске провинције до кнежевине с високим степеном аутономије. Вашој пажњи препоручио бих Карађорђеву Прокламацију од 23.јуна 1812. године коју је са Рудника упутио српском народу и којом га позива да се спреми и истраје у борби против Турака. Препручујем пажњи и бујурулдију – наредбу Сулејман-паше, београдског везира, од 26. јуна 1814. којом је Милош Обреновић постављен за баш-кнеза Крагујевачке, Рудничке и Чачанске нахије.  Занимљив је списак цркава у Србији из 1833.саграђених по одобрењ укнеза Милоша. Ништа мању пажњу не завређује ни Сретењски устав из 1835. године, српски Habeas corpus аctо којем се у широј јавности тек последњих година више пише и говори.

_________________________________________________________________________________________________