Dan arhiva: Jedna izgubljena istorija

Поводом обележавања Дана архива 22.априла одржана је промоција књиге др Косте Николића, Једна изгубљена историја. Србија у 20.веку, библиотека Велики рат у издању Службеног гласника Београд.

О књизи су говорили  Борисав Челиковић, историчар, уредник у Службеном гласнику, и аутор, др Коста Николић, научни саветник Института за новију историју .

Књига која је објављена 2016. под интригантним називом, у издању Службеног гласника,  у оквиру библиотеке „Велики рат“ изазвала је различите коментаре и ставове, али и једна од ретких чије је прво издање распродато.  Писањем синтезе о Србији у 20. веку, од Балканских ратова који су по некима завршетак  Српске револуције, а крајњи циљ да сви Срби живе у једној држави остварен је одмах после Првог светског рата,  формирањем  Југославије, Коста Николић је написао дело  које  спада у сам врх српске  историографије. Шта се дешавало, ко је грешио, ко страдао и како се после једног века, поново питамо који је српски национални интерес, где су границе српске државе и коју стратегију  би требало да води српски народ  без идеолошких уплитања?

Централно  место у књизи Једна изгубљена историја. Срби у 20. веку    има Први светски рат, како због великих жртава и демографског слома чије се последице веома јасно виде у савременој епохи, тако и због политичких процеса који су потпуно преокренули српску историју. Аутор  храбро приступа писању периода од Балканских ратова до самосталне Србије, уоквирујући српски 20. век на наведени период (1912-2006)  нуди  одговоре, анализе и закључке.

Све државе у којима су Срби живели биле су недовршене и засноване на снажним идеологијама које су углавно биле изван упоришта у реалности. Један од показатеља таквих односа је и често мењање уставних закона.У Краљевини Југославији, донесена су два устава 1921. и 1931, у комунистичкој Југославији, усвојена су четири, које су пратили и републички (1946, 1953, 1963. и 1974), Србија је у оквиру постојеће СФРЈ, 1990.усвојила нови устав. У периоду после распада Југославије усвојена су још три: један приликом стварања српско-црногорске федерације (1992), други приликом ревизије те државе (2003) и трећи када је та држава престала правно да постоји и Србија постала самостална (2006).

У периоду српског 20. века (1912-2006) Србија је учествовала у шест ратова : у два балканска, два светска, у ратовима за југословенско наслеђе (1991-1995) и у рату за Косово (1999). Први светски рат довео је до стварања југословенске државе, Други светски рат је обновио ту исту државу, донео ново државно и друштвено уређење. Распад Југославије променио је смисао српске борбе за нову Југославију током Другог светског рата, рат из 1999. вратио је Србију у период пре балканских ратова.

Кратка  радна биографија Косте Николића, упућује  на аутора који је је проучавао  разноврсне историјске изворе, пишући о опречним темама. Завршио је Филозофски факултет у Београду на коме је одбранио магистарски рад Бољшевизација КПЈ. Историјске последице  и докторску тезу  1999. на тему Равногорски покрет 1941-1944. Као  научни саветник Института за савремену историју у Београду истраживачки се бави историјом комунизма у Краљевини Југославији, историјом српског народа и друштва у Другом светском рату, култом личности у социјалистичкој Југославији и историјом историографије. Објавио је тридесет девет  монографија и стотину двадесет научних радова у земљи и иностранству,   издвајамо: – Немачки ратни плакат у Србији 1941-1944; Страх и нада у Србији 1941-1944.Свакодневни живот под окупацијом, Друг Тито говори оно што народ мисли,Српска књижевност и политика (1945-1991)- главни токови, Мач револуције: Озна у Југославији 1944-1946.

             „У савременој српској интелектуалној сфери радикално се негира сазнајна моћ историјске науке , што је довело до својеврсне регресије историјског мишљења“

___________________________________________________________________________