Deo čačanske istorije na internetu

Čačanska biblioteka je od 2007. godine do danas digitalizovala oko 250.000 stranica razne periodike iz Zavičajne biblioteke. Oko 100.000 dokumenata dostupno je na internet u sekciji Digitalna biblioteka, a dokumenti se mogu i pretraživati po ključnim rečima. Najstariji dokument koji je skeniran je časopis Žiča iz 1889. godine.

Digitalizacija u čačanskoj biblioteci Vladislav Petković Dis počela je 2007. godine kada su objavljene najvrednije čačanske razglednice iz fonda Zavičajne biblioteke.  Sledeće godine formiran je Centar za digitalizaciju, kao prvi medju javnim bibliotekama Srbije. Zahvaljujući projektima Ministarstvima kulture kupljena je neophodna oprema za digitalizaciju, na kojoj je radilo više od deset saradnika.

-Nakon prve kolekcije zavičajnih razglednica i fotografija, prešli smo na komplikovanije kolekcije kao što je zbirka periodike. Do sada smo digitalizovali oko 250.000 stranica periodike i više desetina naslova monografskih publikacija. Važno je istaći da je najvredniji deo stare periodike, stare novine i časopisi, dostupan  za korišćenje. Digitalizovan je u potpunosti Čačanski glas do 2000. godine, dok  je ta kolekcija i pretraživa do sredine osamdesetih godina.  Zahvaljujući kvalitetu onoga što smo uradili, Digitalna biblioteka nagrađena je kao najbolji projekat među javnim bibliotekama u Srbiji 2009. godine, podseća direktor Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis Bogdan Trifunović.

Od 20011. godine počelo se sa digitalizacijom video materijala koji se nalazio u fundusima lokalnih televizija.  Prvo je arhiviran material TV Galaksije a potom i TV Čačak koja je otišla u stečaj a potom i zatvorena.

– Digitalizaciji video građe prethodila je digitalizacija audio građe. Tako su sačuvani najstariji snimci Radio Čačka, koji je u međuvremenu privatizovan a potom i ugašen. Tako se u arhivi nalazi prva emisija Radio Ččaka sa početka šezdesetih godina. Digitalizovali smo više hiljada kaseta i isto toliko CD i DVD-a. Takođe, svoje snimke ustupilo nam je više desetina građana koje smo mi kopirali a potom ih vratili vlasnicima. Dobili smo stare video zapise iz šezdesetih godina, otkriva Trifunović, navodeći da je sva ta dokumentacija dostupna istraživačima prošlosti, kulture, i svima kojima su potrebni ti snimci.

-Trenutno je putem interneta moguće koristiti sve ono što pripada javnom domenu, sve ono na šta su istekla autorska prava. Audio i video materijal se nalazi u manjem obimu na internetu zbog novije prozvodnje jer nismo u mogućnosti da ih postavimo zbog autorskih prava. Kako vreme bude proticalo i to pitanje biće rešeno. U svakom slučaju, toj građi se može pristupiti sa uređaja u biblioteci, objašnjava direktor Trifunović.

Aleksandar Vukajlović,  biliotekat informatičar u Centru za digitalizaciju, navodi da će se u narednom periodu pristupiti digitalizaciji radničkih časopisa koji su izlazili u nekadašnjim velikim privrednim gigantima u našem gradu, kao što su Cer, Autoprevoz, Sloboda…

– U toku je digitalizacija materijala Kompanije Sloboda koja je biblioteci ustupila veliki broj fotografija, jer je prioritet Centra za digitalizaciju očuvanje lokalne zavičajne kulturne baštine grada Čačka. Oko 250.000 digitalizovanih stranica,  javnosti je dostupno oko 100.000. Primarna ideja je bila da ta dokumentacija bude pretraživa, što smo uspešno i realizovali, navodi Vukajlović.

Digitalna građa se čuva na tri lokacije kao vid zaštite ako dođe do nekih nepredviđene situacije, odnosno oštećenja DVD-a ili CD-a.  

Dobra vest je da će se digitalizacija kulturne baštine nastaviti, jer je Grad Čačak odobrio javni rad u ovoj ustaovi upravo n aprocesu digitalizacije. Posao će dobiti dva invalidna lica koja će na procesu digitalizacije početi da rade početkom septembra.