Diletantizam u realizovanju programa prestonice kulture

Pisali smo već o tome da je u Radnoj grupi za pripremu i realizaciju programa u okviru manifestacije „Čačanska rodna – Čačak nacionalna prestonica kulture“ previše ljudi koji nemaju dodirnih tačaka sa kulturom i premalo onih koji dolaze iz oblasti kulture ili iz čačanskih kulturnih ustanova.

Teško je bilo očekivati da će neko radno telo sastavljeno na takav način znati i umeti da kreira programski sadržaj adekvatan nameni za koju je Radna grupa formirana. Nakon što je u javnost procurela informacija ko je sve angažovan od strane gradonačelnika Miluna Todorovića, ko je koliko plaćen za rad u grupi, postalo je jasno da tu o kulturi i sadržajima vezanim za kulturu nema reči.

I sam program kreiran je tako da se planiraju razne investicije u građevinskim, mašinskim i sličnim radovima. Zaposlenima u kulturnim ustanovama zadata je ogromna i odgovorna obaveza da realizuju brojne programske aktivnosti, od kojih su neke standardne i uobičajene već godinama unazad, kao i poneke koje znače veliki iskorak u kulturnoj ponudi Čačka.

Dok su kojekakvi inženjeri, službenici i direktori javnih komunalnih preduzeća obilato nagrađeni u okviru Radne grupe, oni na koje je pao teret konkretnog rada radiće i redovne i vanredne poslove za redovnu platu.

Već o prvim programima koji treba da dokažu da je Čačak prva nacionalna prestonica kulture u Srbiji, teško je reći da opravdavaju nadanja. Sa druge strane na njihovoj realizaciji moguće je sagledati sav diletantizam, pre svega čelnih ljudi u lokalnoj samoupravi na realizaciji programa.

Evo primera sa predstavom „Ko igra Sonju Savić”.

U pitanju je autorska pozorišna predstava reditelja Andraš Urbana koji potpisuje režiju, koncept i scenografiju. Premijera je bila zakazana za 22. maj u  Kulturnom centru Čačak, dve večeri kasnije usledila je beogradska premijera u Bitef teatru. Predstava „Ko igra Sonju Savić” deo je programa „Na kaldrmi” u okviru Nacionalne prestonice kulture.

Reditelj Urban je na svom fejsbuk nalogu izrazio nezadovljstvo saradnjom na koju je naišao u Čačku. Post je u međuvremenu povukao, pa nećemo navoditi njegove delove.

– Sklonio sam post koji sam prethodno objavio jer smo u međuvremenu imali sastanak sa gradonačelnikom i glavnim organizatorom projekta „Čačak prestonica kulture“ i od njih dobili garanciju da u Kulturnom centru nećemo više imati ometanje u radu na predstavi, a srećna okolnost je da nas od premijere dele subota i nedelja kada administracija centra ne radi pa ćemo biti mirni i slobodni da radimo na pripremi predstave.

Urednica Radio Ozon FM Mila Tomić, pozvala je Urbana i evo njegovih odgovora na pitanja koja mu je postavila.

• Koje primedbe na saradnju sa KC je imate… a mi smo kao medijska redakcija pre svega iznenađenji činjenicom da najavu za premijeru dobijamo tek 18 maja, dan pred konferenciju za medije i svega par dana vikenda pred premijeru u ponedeljak. Zašto se kasni sa najavom…

– O tome zaista ništa ne znam i ja sam se pitao zašto radimo predstavu u tajnosti.

• Podvukli smo da po opisu reditelja Urbana ono što je prošao možemo okarakterisati kao jedan nekolegijalni odnos…

– Bili smo sprečavani što se proba tiče, nije ništa bilo onako kako je dogovoreno. Došli smo da sedam dana pred predstavu radimo normalno i intenzivno, a onda je ispalo da imaju ugovoren neki program susreta Kulturnih centara Srbije, pa da se prave pomeranja na koja sam kolegijalno pristao. Onda se ispostavilo da salu možemo koristiti svakog dana ali samo do 18:00 časova jer posle toga ima neki program. Onda mi tokom probe ulaze ljudi u salu, pa tako dođe neka organizatorka koja traži da budemo tiši jer se to što radimo u sali čuje u foajeu, a tamo navodno čekaju neke goste da stignu. I tako kap po kap nakupio se taj revolt u meni i morao sam da reagujem. Strašno neprijatno sam se osećao i morao sam da reagujem. Mislim u svemu tome nema ničeg političkog i spektakularno zanimljivog. Jednostavno na svakom koraku pojavljuju se nepotrebni tehničko-organizacioni problemi. Nije prijatno da radite u atmosferi u kjojoj se osećate kao da ste neki neprijatelj, kao da smetate nekome, kao da nas neko tu poslao da unosimo neki nemir.

• Možemo li to što se dešavalo da okarakterišemo kao nekolegijalan odnos prema vama kao autoru i celom projektu tj. predstavi?

– Upravo tako, a pri tome nije ovde u pitanju moja „devojačka duša“, nego jednostavno nismo mogli da radimo naš posao glumci i ja.

Novinarka Radio Ozon FM iskoristila je priliku da reditelju Urbanu postavi i pitanja vezana za njegov autorski rad na predstavi. Najpre, da li je poznavao Sonju Savić?

– Nisam je poznavao lično. Ako se ne varam njen poslednji nastup bio je na gostovanju u Pozorištu u Subotici i tamo smo se sreli, ali se nismo upoznali tom prilikom. Inače o Sonji imam visoko profesionalno mišljenje. Imala je sve moje simpatije i kao glumica i kao čovek. Njen život, za mene kao mladog reditelja, bio je fascinantan ne samo kada je gluma u pitanju. Njena nepokolebljivost i istrajnost su me očarali. Kada vidite ženu koja od početka do kraja govori o istoj stvari tako što se ne ponavlja, istrajno se vezujući za određene vrednosti. U njenom životu je bio i heroin koji uništava život, ali moj inspiracija kada je Sonja u pitanju je njena umetnost.

• I dođosmo do predstave „Ko igra Sonju Savić”…o njoj je reditelj Andraš Urban rekao sledeće…

– Pa ja mislim da smo napravili jednu snažnu, bučnu ali snažnu predstavu u kojoj Sonju Savić ne treba tražiti na klasičan način. Njen duh je u toj predstavi, pa kad me pitaju a ko u predstavi igra Sonju ja kažem svi je igraju i niko je ne igra. Ovo je predstava o Sonji, njenom vremenu i poštovanju umetnika danas u ovim uslovima, okolnostima i na ovim prostorima.

Reditelj Andraš Urban i njegovi saradnici na predstavi, kako se videlo na premijeri, napravili su sjajnu pozorišnu predstavu i ostavili dubok trag u nacionalnoj prestonici kulture u Srbiji za 2023. godinu.

Samo, teško je reći da onaj ko sa kulturom ima tako malo veze, može da bude prestonica  kulture. Koliko god je predstava uspešna i kvalitetna, toliko je ambijent u kome je nastala čist diletantizam. Klasično brukanje.

Počev od svog odnosa prema Sonji Savić, odbijanja da jedna ulica ili park u Čačku ponesu njeno ime, do nezasluženog i bezobraznog kićenja uspomenama na nju u Splitu, Rijeci, Zagrebu, Ljubljani, pred Radetom Šerbedžijom, gradonačelnik Čačka, njegov Radni tim za „Čačansku rodnu“, njegovi pomoćnici i saradnici nisu dostojni da po bilo kom osnovu budu uključeni u projekat pretencioznog naziva – „Čačak, nacionalna prestonica kulture“.

_________________________________________________________