Dok bude scene, biće i mene

Meša Šendelj Žak glumac amater i reditelj iz Prijepolja ovih dana, tačnije 28.03.2020. obeležio je ravno 40 godina od prvog nastupa na pozorišnoj sceni. Punih 40 godina u kontinuitetu na pozorišnoj sceni, nije mali jubilej.

Meša Šendelj u predstavi „Noć bogova“

Još kao dečak sa 12 godina u podrumu kuće organizovao tkz. priredbe sa drugarima, a publika su bili roditelji i deca iz komšiluka. Upavo to je bilo prvo pozorišno iskustvo sve dok nije stao na pravu pozorišnu scenu i odigrao prvu ulogu 28.03.1980.g. I tako iz godine u godinu tumačio je velike i male uloge, većinom glavne. Dobtnik je 43  nagrade, 29 za glavnu mušku ulogu, za najbolji scenski govor na festivalima, više plaketa i diploma, zatim nagrade Saveza amatera Srbije za dugogodišnji pregalački rad, priznanje opštine Prijepolje za doprinos razvoju pozorišne umetnosti i kulture, nagradu publike na festivalu u Trebinju …..

Pored učešća u Amaterskom pozorištu, godine 2002. osnovao je NVO Klub “TEATAR“ i realizovao 18 projekata kao autor svih predstava. Učestvovao je na BITEFU /prateći program/, Balkanskom festivalu, Medjunarodnom i Festivalu novih teatarskih formi /4 puta/… kao i na mnogim drugim festivalima i smotrama. Najznačajnie predstave TEATRA bile su: Kuća zabluda, Pandorina kutija i Ludak i opatica …

Pošto je ceo život bio privržen kulturi i umetnosti kao tinejdžer sa 16 godina osnovao je prvi  klub poklonika Tereze Kesovije u SFRJ, okupio preko 4.000 članova i izdao list o njoj. Klub je postojao 10 godina. Kao zahvalnost  Tereza je  posetila klub i održala koncert u Prijepolju. To je bilo ne samo njegovo divljenje za jednu veliku umetnicu, već i istinska ljubav prema pravoj umetnosti.

– U  Srbiji ima sjajnih umetnika svih profila, a kad govorimo  o teatru onda smo na prvom mestu u regionu. Medjutim, u poslednjih nekoliko godina publika “nestaje“ iz pozorišta. Taj problem je u mnogim gradovima, publika se okrenula onim trećerazrednim vrednostima, primitivnim nastupima bilo u teatru ili na muzičkoj sceni, obožava da čuje psovke i najprimitivnije vredjanje sa scene ili da sluša takav tekst. Nažalost svedoci smo da su najgledanije serije one koje su vrlo plitke kao kompletna produkcija, a narod to voli i uživa u tom primitivizmu. Žao mi je šta će kasnije biti sa tom omladinom, o starijima i ne razmišljam, jer tu povratka nema. To je prava uvreda i ljaga teatru i kako je manje-više sve postalo pamflet nisam spreman za tu borbu, jer sam često ostaojao sam na  „ratištu” kritike i mišljenja – kaže Šendelj.

Šendelj u predstavi „Bratstvo licemerja“ 1995. 

I na kraju daje komentar: u Domu kulture u Prijepolju nekad je bila čast učestvovati u projektima, na audicijama bilo je desetine i desetine zainteresovanih, bile su prisutne  sve genearcije od srednjoškolaca do najstarijih. Medjutim, danas nema prilike da se angažuju ni tri glumca. Odavno je u  Domu „korona“ i ko zna koliko će još trajati. I ono što je još gore publike nema, bude u sali po 30-40 , a nekad i manji broj od mogućih 600 mesta. Odavno je trebalo iz temelja promeniti mnogo toga, kako se kaže “od temelja do krova”, ali kako i  kad ?

___________________________________________________________