Dokumentarni film „Ljudi Hristovi – Naše vreme“ uskoro u Banja Luci i dijaspori

U Beogradu, 18.09.2024.  u Jugoslovenskoj kinoteci, održano je premijerno prikazivanje dokumentarnog filma „Ljudi Hristovi – Naše vreme„. Premijeri su prisustovali Njegova Svetost Arhiepiskop pećki Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski Porfirije, Episkop bački Irinej, prof. Emir Kusturica, Jovan Marković i mnogi drugi predstavnici intelektualnog, verskog i političkog života.

U Jugoslovenskoj kinoteci, održano je premijerno prikazivanje dokumentarnog filma “Ljudi Hristovi – Naše vreme”

Tema ovog filma su okolnosti u kojima se danas nalazi pravoslavlje a naročito kroz prizmu stradanja Ukrajinske pravoslavne crkve, njihovog sveštenstva i vernog naroda. Takođe, film baca svetlo na ostala dešavanja koja danas ugrožavaju čovečanstvo kao i  njihova rešenja koja možemo pronaći u pravoslavlju i veri Hristovoj.

Održano je premijerno prikazivanje dokumentarnog filma “Ljudi Hristovi -Naše vreme”

Režiser i scenarista filma je jedan od osnivača jugoslovenske filmske škole, Jovan Marković, a producent Mirko Radenović. Sagovornici u filmu su: Episkop bački Irinej, prof. Emir Kusturica, Jovan Marković, Ruslan Kalinćuk – misionar i filozof iz Ivano-Frankovska, otac Nikolaj Magiljni iz Kijeva, Vukan Marković – profesor filozofije Univerziteta u Kembridžu, Jan Taksjur – pesnik, pisac, pedagog i televizijski voditelj iz Kijeva koji je uhapšen 2022. godine, a putem razmene zatvorenika oslobođen 2023. godine, Mario Selvini – pravoslavni sveštenik, filozof i pesnik iz Italije.

Otac Nikolaj Magiljni, sveštenik iz Kijeva

Na novinarskoj konferenciji nakon filma producent Mirko Radenović je objasnio nastanak filma te rekao da je ideja o filmu nastala dok je u Beogradu razgovarao sa brojnim prijateljima iz Kijeva, nakon čega se za pomoć obratio Emiru Kusturici. Dodao je da smatra da su upravo Srbi oni koji sve ono što je zadesilo Ukrajinu mogu najbolje razumeti. Gledajući šta se dešava sa Srpskom pravoslavnom crkvom na Kosovu i Metohiji, ali i u Crnoj Gori, on nije mogao, a da ne izvuče paralele. Želja mu je da što više ljudi pogleda film, ne bi li shvatili šta se zaista dešava.

Prof. Emir Kusturica je poručio: „Mislim da ovaj film treba prikazivati u svakoj školi pre nastave“ i uporedio događaje prikazane na filmu sa fragmentima Francuske i Boljševičke revolucije.

Prof. Emir Kusturica na premijeri

– Rat je Ukrajincima prodat za skupe pare, a mi svi koji smo gledali film pitamo se i pretpostavljamo ko će uzeti kamatu za te ogromne novce koji su se tamo slili – i istakao „da je pravoslavlje okrenuto potpuno ljudskoj ličnosti i da će u borbi da opstane, pobediti.“

Episkop bački Irinej izjavio je da je za njega čast i blagoslov što je dobio priliku da se pojavi i govori u ovakvom filmu, a da o njemu neće govoriti, budući da smatra da je sve vredno pomena već rečeno.

Ruslan Kalinćuk, ukrajinski filozof, književnik i misionar

Ukrajinski filozof i književnik Ruslan Kalinčuk je govoreći o tome kako je „Tokom aktuelnog rata kijevski režim, pod uticajem zapadnoevropske politike, oduzimao hramove i zatvarao sveštenike Ukrajinske pravoslavne crkve” naglasio: „Teška srca sam gledao ovaj film. Verujte mi da smo u filmu videli samo mali deo užasa koji danas doživljava ukrajinski narod„.

On se obratio direktno novinarima i apelovao na predstavnike medija koji žive u Evropi i Severnoj Americi: „Molim vas, objavite i kažite vašim čitaocima i slušaocima ono što se dešava.„Scenarista i reditelj Jovan Marković je poručio: „U ovom ratu se bori za čoveka u potpunosti za njegov um i što je najvažnije, za njegovu dušu. Više je nego jasno, a time i žalosno što uvlačenje čitavog čovečanstva današnjice u svoj vrtlog uništenja, predstavlja saznajni rat u sferama duhovnog, kulturnog, mentalnog života naroda i svakog čoveka ponaosob„.

Iz onoga što sagovornici iz ovog filma poručiše jasno je da su čovek i njegova duša, njegov smisao i svrha opstanka postali roba.

Posle Beograda film će biti prikazan u Banja Luci (RS), potom u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a onda dalje širom dijaspore: Austrija, Nemačka, Francuska, SAD, Argentina…

Izvor: Lazar Radenović i Marina Bulatović

Foto: Privatna arhiva

_________________________________________________________