Dragačevske tkalje

Јуче, 28.12.2015. године,  у холу Центра за културу и спорт општине Лучани у Гучи отворена је изложба посвећена ХЕРОИНИ једног времене Рајки Боројевић и њеним ДРАГАЧЕВСКИМ ТКАЉАМА.

Рајка Боројевић је рођена 1913.године у херцеговачкој породици Шотра. Завршила је Учитељску школу. Након удаје једно време живи на Косову, а када је почео Други светски рат у Бања Луци. Бежећи испред усташког ножа, од кога су страдали и њени родитељи стиже у Србију, тачније у Драгачево. Две тешке ратне године (1941-1943) са двоје мале деце преживела је у кући Спасоја Тадића у селу Доњи Дубац. Гостопримство које су јој указали Драгачевци носила је дубоко у свом срцу и трајно су је везали за овај крај. Родило се нераскидиво пријатељство.

Са својим ратнип пријатељима из Драгачева поново се среће 1951. године када са својом породицом долази да их посети. Том приликом у свој дневник је записала: Нарочито се радујем што опет, као за време рата, осећам блискост са овим народом. Размишљам како бих им помогла. Та идеја није од јуче. Носим је још од ратних дана. Понела сам је одавде, као обећање самој себи.

Заиста, Рајка је остварила свој завет. Од тада редовно долази у Дубац, помаже њеним становницима, а пре свега женама. Жене су од Рајке стицале знања о хигијени, исхрани, васпитању деце, лепом понашању. Течајеви које је Рајка самопрегорно организовала били су без помоћи било којих институција. Захваљујући њеној енергији и упорности, али и томе да су је жене волеле и да су јој веровале Драгачевке заједно са својим рукотворинама стижу у свет.

ЗАДРУГА ЖЕНА – дом вредних ткаља, Рајкина жеља и визија, остварење једног сна, полако тоне у заборав. То никако несмемо да дозволимо, ХЕРОИНА једног времена не сме да се заборави.

Време пролази, генерације се смењују и оно што је само битно јесте шта иза кога остаје. Остају само велика дела и вели људи.

Она о томе не мора да брине. Треба да бринемо ми који смо прихватили нешто у наслеђе, преузели обавезу да се о томе старамо и сада полако свога наслеђа се одричемо.

Ово је прича о жени, хероју, ХЕРОИНИ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА И ЊЕНИМ ВРЕДНИМ ТКАЉАМА.

Аутори изложбе: Снежана Шапоњић Ашанин и Марија Павловић

______________________________________________________________