Godišnjica smrti slavne glumice
Na današnji dan 2008. godina u Beogradu je umrla Sonja Savić, jedna od najdarovitijih i najosobenijih glumica jugoslovenskog i srpskog filma.
Iza Sonje su ostale glumačke bravure u kultnim filmovima “Una”, “Čavka”, “Uvod u drugi život”, “Ni na nebu ni na zemlji”, “Davitelj protiv davitelja”, “Balkanski špijun”, “Urnebesna tragedija”, “Mi nismo anđeli”…
Sonja Savić je dobila najveće nagrade – Zlatnu arenu u Puli, “Caricu Teodoru”, Gran-pri “Ćele-kula”…, a za ulogu kafanske pevačice u antologijskom filmu “Život je lep” Bore Draškovića, 1985. dobila je Specijalnu nagradu žirija u Veneciji.
Poslednji intervju Sonja je dala samo 2 meseca pre smrti, u julu 2008. godine, za crnogorske „Vijesti“.
„Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju, jer, i posle toliko godina, ja i dalje brinem o tome šta publika misli“, rekla je tada.
Ona se tada podsetila reči svoje bake koja joj je uvek govorila da se u ljudskim očima sve može pročitati. U njenim očima tada se videla tuga i samoća.
„Ima još jedna bakina izreka koje se često setim – žagre ti se oči. Danas bi mnogim generacijama, kada prođe ponoć, mogli to da kažemo. A njima oči žagre od ko zna čega, a to nije dobro ni za njih ni za porodicu. Izgleda da je samoća cena moje slobode“, rekla je tada glumica.
Od 2011. godine, kada je Umetnička galerija “Nadežda Petrović” iz Čačka preuzela brigu o njenoj zaostavštini, svakog septembra održavala se manifestacija “Sonjin septembar”, u mesecu rođenja i smrti umetnice.
Godine 2015. u Sonjinoj kući u Donjoj Gorevnici kod Čačka rekonstruisana je i otvorena nova postavka Spomen sobe u njenoj porodičnoj kući. Međutim, ona više nije dostupna javnosti. Na kapiji se nalazi katanac i u nju se ne može ući, a razlog je osporavanje testamenta od strane dela rodbine.
Iako su mahom mlađi Čačani predali zahtev da se mali park kod autobuske stanice nazove po Sonji Savić on se nikada nije našao pred odbornicima Skupštine grada. Prioritet je ipak bila ulica Crvene armije kao i nemački investitor Peter Kalen.
Jel mozemo da preskocimo parkic-narkic konotaciju i da nazovemo nesto lepo po Sonji?