Prethodni članak
Gradske priče: Kako je izgrađena Stara robna kuća
Objavljeno 19/02/2021
| Пише: Милош Тимотијевић |
АРХИТЕКТА ДРАГИША БРАШОВАН (1887-1965) И ЧАЧАК
Драгиша Брашован спада међу најзначајније српске архитекте. Рођен у Вршцу 1887, а умро у Београду 1965. године, имао је прилике да ствара у три различите државе и историјске епохе. Најпре у Аустро-угарској, потом Краљевини Југославији и на крају у социјалистичкој Југославији.
Иако је своје стваралаштво започео пре 1914, његови најзначајнији радови остварени су у међуратном периоду. Аутор је зграде БИГЗ-а у Београду, Команде ваздухопловства у Земуну, Зграде Бановине у Новом Саду (данас Владе АП Војводине).
Dragiša Brašovan
Стварао је и у време социјализма (зграда Хотела „Метропол” у Београду), а његово последње дело је зграда Робне куће „Партизан” у Чачку, познатије као „Стара робна кућа”, која је завршена 1963. године.
Драгиша Брашован је свој последњи рад замислио и остварио у стилу „социјалистичког модернизма”, карактеристичним за тадашњу Југославију у периоду од краја педесетих до средине седамдесетих година 20. века.
Чачак је 1960. расписао конкурс за уређење градског трга, јер је планирано уклањање костурнице и споменика изгинулим партизанима. Драгиша Брашован је поред робне куће замислио и пројекат Дома културе. Према сачуваним снимцима макета ова зграда требало је да буде наспрам робне куће, на коју је веома личила. Међутим, Драгиша Брашован је умро 1965, а Дом културе је пет година касније направљен по замисли архитекте Луја Шверера из Загреба.
Sta je sve osmislio, ali se na nasu zalost sa „Starom“ Robnom Kucom i nije bas proslavio…sto se ne moze reci za zgradu Vazduhoplovne Komande u BG ili BIGZ koji su skoro pa remek delo arhitekture, ali danas zapusteni i devastirani objekti…
Sreca pa nije dohvatio Dom Klulture u svom soci-realistickom naletu…
Robna kuća izgleda kao kutija sa rupama. Ne znam šta je sve projektovao ali je sa robnom kućom promašio do bola. Dobro je da više nije projektovao ništa u Čačku.
Jok, treba je da projektuje dvovodni krov,demit fasadu, spoljne oluke i da postavi lavove pred ulazak u objekat,a lavove na nezaobilazni behaton.
Gospodine „jok“ vrlo ste „duhoviti“
Hvala Vam gospodine Mrgude.Dok je takvih kao VI za kicerica arhitektutu nema zime. Zivela monolitna gradnja, ziveli rogovi, crep, blok i stiropor.
I molim Vas pozdravire mi strumfetu!
Jedinstveno delo po ruznoci.
Dragoslava Zatežić,zna najbolje o robnoj kući
IG, ako je tebi robna kuća lepa ti si onda operisan od ukusa. Jedna od naruznih zgrada u Čačku. Unakazila je centar grada.
Za ovakvu zgradu treba baš „velika“ škola.
Ne znamo zahteve investora.
Sto se tice doma kulture,izgubljena je auteticnost unutrasnjeg dizajna enterijera,sa uzurpiranjem prostora,pretvaranjem u kancelarije.
Dom kulture je „plagijat“finskih arhitekata,vreme buma Finskog pravca u arhitekturi.
Dom kulture je za razliku od ostalim gradova u unutrasnjosti imao najvecu pozorisnu salu posle Beograda.
Zbog te sale,Rado su gostovala pozorista iz Beograda.
Protka Cacak.
Zanimljiv tekst. Molim detaljnije, sa slikama iz arhive i jos nekim podacima.
Takvo vreme, takva zgrada. Toliko o procvatu uTitovo vreme!?..
To je vreme kada su, po uzoru na Le Korbizjea, gradjene kockaste zgrade kockastih prostora, prolaza, sterilno, sumorno, socrealisticki, dok je istovremeno, u Francuskoj, bilo zabranjeno graditi u tom stilu.
Koliko para, toliko i muzike, zgrada je odradjena na najprostiji i najjeftiniji nacin, pa i ne cudi sto je ruznjikava.
A opet, to je prva zgrada koja je dominirala gradskim trgom.
Kao da je sve to bitno-kad imamo jedan lep DOM KULTURE, ali pretvoren u CENTAR MEDICINE-tu se vadi krv, vrši vakcinisanje, zar ljudi u zdravstvu (ne lekari) nego xxxxxxxx i xxxxxxx xxxxxx nisu mogli to bolje osmisliti!!! Baš svašta pišem HA,HA,HA