Идентитет утврђен у људима и језику

Збирка текстова и репортажа „Записи из Македоније” Милутина Станчића, која подсећа на којим се све местима може стати и чијим се моштима може поклонити на путу кроз заборављену земљу, представљена је у уторак, 23. јануара у Градској библиотеци Чачак.

Удружење „Светосавске свечаности” је организатор догађаја,  а поред аутора о овој причи која сведочи о историји и људима говорили су проф. др Горан Максимовић, Петар Арбутина, један од извршних директора у „Службеном гласникуˮ и историчар Борисав Челиковић.

Милутин Станчић је казао да „ова књига проговара фотографијом и топонимима о људима, историјату и новим околностима, и тежи да постане печат у времену које предстоји. Она је сведочење о простору Македоније која није само успутна (бензинска) станица на путу до Грчке већ колевка Старе Србије, она пороговара о људима који су погубили своја имена и презимена, о онима који стидљиво кажу да славе крсну славу.”

О значају овог рукописа говорио је проф. др Горан Максимовић и истакао да „поред историчности и духовности, трећа раван приповедања одаје признање савременим људима које аутор сусреће на својим путовањима, а који покушавају да спасу преостали део онога што је српско”, додајући да овакви путописи се наслањају на белешке Јована Цвијића, владике Николаја Велимировића, Бранислава Нушића и продужавају велику традицију записа и сведочења о траговима српског идентитета у Македонији. „Ова књига је попут понорнице која је одједном испливала из тих старих текстова и књига” закључио је  Максимовић.

Петар Арбутина је нагласио да путописи о суседној земљи „нису топографија једнога простора по коме аутор путује и пописује трагове Срба, већ попис једног изграђеног и уређеног националног идентитета. Највећа вредност ове књиге је што је показала да је идентитет у Старој Србији изграђен од почетка до краја и да није нешто што је наметнуто, јер је он постојао и утврдио људе у језику, у именима, у топографији и топонимији и свему ономе што је неопходно као једна врста дубинске идентитетске координате која утврђује један народ на једном простору.”

Према мишљењу историчара Борисава Челиковића две су равни ове књиге – сећање и наук који произилази из тог сећања. Челиковић је присутнима  говорио о личном искуству обиласка Шар-планине, Кораба, Јакупице, Беласице и многих других места приликом којих је спознао шта за људе из тих крајева заиста значи очување порекла и традиције из које су потекли. Атмосферу „Записа из Македоније” дочарала је и Тијана Петрић из Удружења „Светосавске свечаности”, прочитавши неколико одломака из књиге, док је ученица ОШ „Ратко Митровић” Ђурђина Василијевић музички употпунила догађај.