Изгубљени манастир Светог Георгија у Овчарско-кабларској клисури

Народни музеј у Београду, који се однедавно званично зове Народни музеј Србије, у својим збиркама чува и један печат манастира Светог Георгија под Овчаром.

Данас се у Овчарско-кабларској клисури налази девет манастира (Ваведење, Вазнесење, Преображење, Сретење, Света Тројица, Благовештење, Никоље, Јовање и Успење), две капеле (Илиње и Савиње), као једно свето место, пећина Кађеница.

На основу сачуваног печата сасвим је сигурно да је некада постојао и манастир Светог Георгија, и то негде на падинама Овчара. Где се тачно налазио овај манастир данас није познато, као што није јасно ни да ли се под тим именом крије неки од данас постојећих манастира на Овчару и његовој близини.

Наиме, сасвим је могуће да су Ваведење, Вазнесење, Сретење и Тројице некада имали другу храмовну славу. Ипак, промена храмовне славе ретко се дешавала, а манстир Преображење је изграђен на постојећој локацији тек 1938-1940. године.

Феликс Каниц је претпостављао да се манастир Светог Георгија под Овчаромсе можда налазио на локалитету Селиште–Палучке у Дучаловићима, на коме су данас њиве и ливаде породице Ковачевић. Међутим, на основу пронађене опеке Каниц је на крају тај локалитет сместио у античку епоху, што су потврдила и савремена археолошка ископавања.

Манастир Светог Георгија многи траже и на другим местима, а постоји и убеђење да је био везан за Овчар Бању, што је није превише вероватна претпоставка. Постоје и тврдње да се он некада налазио на локалитету „Црквиште” у Видови. Иако је ова тврдња погрешна, јер је на сачуваном печату манастира јасно урезано да се налази под Овчаром, а Видова је са супротне стране Западне Мораве, заправо на најудаљенијој падини Каблара, они нас упућују на нова истраживања топонима који у колективној свести постају света места и везују се за манастире у Овчарско–кабларској клисури. Поред „Црквишта” у Видови (које никада није истражено, па чак ни забележено у научној литератури), топоними под истим именом регистровани су и у оближњем Пријевору (изнад потока Ћурила), као и на два места у селу Рошци на Каблару.

Османски пописи из 1525. године помињу и манастир Дробњак у атару села Међувршја. Данас влада уверење да је то манастир Вазнесење, мада и Ваведење које је такође у близини Међувршја. Може се поставити и питање да ли се под овим називом крије изгубљени манастир Светог Георгија на падинама Овчара, за чије постојање знамо на основу сачуваног печата.

До неких нових истраживања, тачна локација данас изгубљеног манастира Светог Георгија под Овчаром и даље ће остати тајна.