Градина данас представља једно од најзначајнијих рановизантијских налазишта (време 6. и почетка 7. века н.е.) у Србији и њеном окружењу. Поред остатака из времена Источног римског царства (рановизантијских), на Градини се у нешто мањој мери дошло и до материјалних трагова из праисторијског и раносредњовековног периода. Културни слој са највећим бројем налаза свакако је рановизантијски, с обзиром да је у том времену на Градини био подигнут утврђен град са до сада откривеним остацима пет цркава, са резиденцијама, кућама за становање, радионицама и складиштима, као и са некрополама.
Изложбу је први пут у мањем обиму, приредио Народни музеј у Чачку 2014. поводом обележавања 30 година археолошких ископавања на локалитету Градина на Јелици, а затим је са готово двоструким бројем експоната, презентована у Галерији САНУ у Београду током пролећа 2017. и у Народном музеју у Краљеву у октобру исте године. Пред публиком у Новом Саду ће се наћи 507 експоната углавном из фонда Народног музеја у Чачку који су груписани хронолошки, тематски и према намени – од оних везаних за историјат истраживања, до налаза праисторијског, римског, рановизантијског и раносредњовековног периода. из различитих области живота некадашњих становника данашње Западне Србије.
Локалитет Градина се истражује у оквиру научноистраживачког пројекта Филозофског факултета у Београду, под руководством проф. др Михаила Милинковића, који је и аутор ове изложбе. На Градина (846 м) једном од доминантних врхова планине Јелице живот се са прекидима, одвијао у трајању од преко 3 миленијума, од праисторијских епоха до раног средњег века. Проф. др Михаило Милинковић указује да је Градина један од кључева за разумевање процеса који су доминирали на Балкану током рановизантијског периода, у време сеобе народа и раног средњег века, подсећајући на чињеницу да је управо у том периоду, на рушевинама Римског царства, дошло до основног формирања Европе какву данас познајемо.
– Док праисторијске налазе (позни енеолит, средина 3. миленијума с.е. – гвоздено доба III, VI-IV век с.е.) претежно представљају уломци керамичких посуда и обрађени камени артефакти, спектар рановизантијских (6-почетак 7. века н.е.) је неупоредиво шири: могу се навести остаци фортификације (бедеми, капије, куле, контрафори), пет цркава, од којих су неке биле украшене фрескама и каменом пластиком, презентованим на овој изложби, неколико резиденција имућнијих становника, опремљених поред осталог са фигуралним капителима, такође изложеним, радионица за прераду метала, складишта за житарице, стамбених згарда, као и више хиљада покретних налаза – грнчарије, предмета од стакла, алата, оружја, накита, делова одеће, свакодневних употребних предмета, светиљки, личног прибора, новца… – наводи Михаило Милинковић. – Мањи део налаза из овог хоризонта носи одлике материјалне културе типичне за германска племена, посебно за Гепиде, тада углавном настањене у јужним деловима Панонске низије.
Кључни локалитет на тлу северног Илирика
– Ископавања и истраживања Градине на Јелици, која трају 33 године, вођена сразмерно скромним средствима и понављаним повременим прекидима (1984–2017), изнела су на светлост дана знатан број података, међу њима и антрополошких, на основу којих се могу реконструисати популациона слика, начин становања, привреда и професионалне делатности, верска сфера и други аспекти свакодневнице који су одликовали живот некадашњих становника овог места. У том смислу, Градина није парадни локалитет који фасцинира луксузом нађених предмета, иако и таквих има, али без сумње јесте и по налазима и по њиховом контексту један од кључева за разумевање процеса на преласку из касноантичког у раносредњовековни период на тлу некадашњег северног Илирика – објашњава професор Милинковић.
Рановизантијски регионални центар на северу Илирика страдао је крајем 6. или почетком 7. века у силовитом пожару, могуће услед напада Авара и Словена. Ипак, остаци града су били, по речима аутора изложбе, поново насељени од стране становништва које је употребљавало керамику углавном словенског начина израде, и које је искористило рановизантијске рушевине као ново место за живот, оквирно у периоду 7-9. века.
Изложба ће бити отворена до 31. августа.
Dnevnik
I pozicija i značaj Gradine su takvi da je imperativ Čačana da obnove ovu arheološku vrednost.
Izgovor da Gradina (za malo) pripada Dragačevu, ili da se nema para, samo su bežanje od obaveze koju će realizovati neka sposobna generacija.
Iz istog perioda je arheolosko nalaziste Gradina na Liskoj cavi u Lisu teritorija opstine Lucani. Na ovom lokalizetu su vrsena arheoloska istrazivsnja ali su prekinuta i lokalitet je blago receno zapusten. Neke inicijative za nastavak istrazivanja ovog lokaliteta su cinjene, prema institucijama kulture opstine, regiona i drzave ali konkretnog odgovora nema.
Na podrucju Dragaceva podtoji i arheolosko nalaziste Gradina na Liskoj cavi u Lisu. Nalaziste je iz istog perooda kao i Grafina na Jelici. Na ovom arheoloskom nalazistu istrazivanja su vrsili Dr. Milinkovic i Dr. Radicevic. Medjutim, istrazivanja su prekinuta i lokalitet je zapusten. Postavljanjem turisticke signalizacije, gradjani iz razlicitih krajeva zemlje odlaze na lokalitet ali zbog zapustenosti nemaju sta da vide.Inicijative prema institucijama kulture da se nastave istrazivanja i uredjenje lokaliteta ostale su na verbalnoj podrsci ali bez konkretnih aktivnosti.