Prethodni članak
Изложба „Надежда Петровић – у сусрет обележавању 150 година од рођења“
Уметничка галерија „Надежда Петровић“ и Галерија РТС-а организују изложбу „Надежда Петровић – у сусрет обележавању 150 година од рођења“ чије отварање је заказано за уторак, 27. децембра у 19 часова у Галерији РТС, Таковска 10 у Београду.
Дела представљена на овој изложби оквирно илуструју уметнички опус једне од најпознатијих српских сликарки.
Кроз њих су заступљена два периода Надеждиног сликарства: Минхенски период и његова прва фаза, Србијански период и његова прва фаза и трећа, колористичка фаза, као и документарна прича о животу и стваралаштву Надежде Петровић. Део слика долази љубазношћу Народног музеја у Београду, а део слика и поставка је баштина Уметничке галерије „Надежда Петровић“ у Чачку.
Ауторке поставке у Галерији РТС су историчарке уметности Мирјана Рацковић и Драгана Божовић, музејске саветнице Уметничке галерије „Надежда Петровић“.
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ је рођена у Чачку, 11. октобра 1873. године, где су њени родитељи били на учитељској служби. Због очевог посла и даљег школовања деце породица се вратила у породичну кућу у Београду (1884). Након завршетка Више женске
Изложба ће бити отворена до 26. јануарa 2023. године, сваког дана од 14 до 20 часова, викендом од 10 до 15 часова.
Добродошли!
_______________________________________________
Milivoje Smiljanic Moje majke stric 1877-1959arhitekta roden u selu Ravni kod Uzica . Memoari :
Idemo preko Suvobora Vec smo se popeli na planinu Na samom vrhu planine bio je manji zastoj koji smo koristili te rucali i sa divljenjem posmatrali ogromno prostranstvo vidika na Suvoboru . U drugim prilikama ovaj velicanstveni izgled bi izazivao radost i zadovoljstvo ali u ovim prilikama svakakva radost je ugusena . Neprijateljska artiljerija stalno se cuje neprijatelj stalno nastupa a nasa se vojska povlaci od polozaja na polozaj . Nasa artiljerija se slabo cuje . Pesadija se jos dobro drzi , ali ima i osipanja vide se duz puta gruice vojnika cak i bez oruzja . Na Suvoboru sam zatekao i moju dobru poznanicu Nadezdu Petrovic , slikarku koju smo zvali “ Jugoslovenska Nadezda jer je bila velika pobornica Jugoslovenskog jeedinstva . Ona se javila za dobrovoljnu bolnicarku na bojistu i radila je u poljskoj bolnici ili na previjalistu pa se i njena jedinica povlaci . Obucena je u vojnicku grubu uniformu na nogama cokule a na glavi sajkaca sa znakom crvenog krsta . Snazna je i jaka i zdrava kao od brega odvaljena uvek vedra i vesela a sada i ona brizna i pomrknuta . Pita : Sta je ovo i doklee ce se odstupati ? Slezem ramenima “ Zlo je ovo veli ona . Na tome se razgovor svrsi . Ja odoh dalje sa mojima a ona osta kraj puta da saceka svoju jedinicu . To je bio moj poslednji susret sa Nadezdom jer je posle nekoliko meseci i ona polozila svoj zivot kao zrtva pegavog tifusa
Sto se tice postavki,izlozbi
o Nadezdi Petrovic,zahvaljujem se osoblju galerije.Jer nikada ne bih imao sanse da saznam,o kakvom se coveku radi.
Dali se zna da je i ona bila simpatizer Crne ruke.
Da je bila na Drini,u grupi dobrovoljaca nacijonalista za
Rat protiv Harzburkovaca.
Sada ce neko da me napadne za ovakvu kvalifikaciju,ali to je istina.
Zato sto nasi istoricari,govore samo o Gavrilu orincipu,a niko ne govori o Banjaluckom procesu.Mnogo slicnosti ima danas sa siptarima.Vidjene Srbe,trgovce,svestenike i ucitelje su kao divljac i bez ikakvih dokaza hapsili,i po planu ih vadali u zatvorenim kavezima na volovskim kolima da bi ih pocenili i zastrasili.
I nije ni cudo,
Sto im Dodik i njemu slicnim,zapadu
suprostavljaju,ako nisu ucili u titovoj skoli,pamcenje je ostalo u krvi.
Zamislite kada bi se sprovela anketa na trgu,i pitali „““““Cacane““““
Koji je lik na novcanici od 200 dinsrai kada bi se to smelo,jer je to zakonski krivicno delo,izvinjavam se,80% „“““Cacana“““bi zasluzilo kaznu Sut u dupe.
Izvinjavam se.Jer pobesnim kad gledam ovaj jeftini narod.Neki put pobesnim,neki put
ga sazaljevam,nije on kriv,stalno ga j..bu velike sile.
Ali j,,,ba ce ga i dalje sve dok se ne pocne vaspitavati po uzoru kao sto je Nadezda Petrovic.
Nije ona bila samo skupo skolovani umetnik u ono doba u Minhenu .ona je bila i filozof,
Ona kao slabiji pol izjednacena sa muskarcima kad je trebalo da se bori prsa u prsa.Ona je bila primer srpstva.
Ona je videla medju prvima sta Srbiju ceka.
Ona je bila majka,i vise od obicne majke,ona je bila mnogima majka,kad udjes u njen kako moderno vole da seru u SV,ona je i danas ko se oseca Srbinom po mnogo cemu majka.
Predlazem da se u znaku prestonice kulture,obavezno u domu kulture,svakog meseca odrzi predavanje,o njoj.
Moze to osoblje muzeja imaju oni zato kapacitet.
I obavezno po skolama.
Po cemu se Cacak prepoznaje po jednima od njih.
Protka Cacak.