Izložba „Prava žena u kulturnom nasleđu Srbije“ otvorena u Užicu
O borbi žena za svoja prava, kako su u tome uspevale i kako su dosezale visine u kulturnom stvaralaštvu Srbije od pre sto pedeset godina do sedamdesetih godina 20. veka, svedoči izložba koja je otvorena u Užicu, u parku spred Gradskog kulturnog centra.
Postavku „Prava žena u kulturnom nasleđu Srbije“ priredila je Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda, u partnerstvu sa Ambasadom Velike Britanije, Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, a njeno gostovanje u Užicu je omogućeno u saradnji sa Istorijskim arhivom Užica.
Na 16 panoa prikazani su tekstovi i fotografije iz srpske štampe od 1867. do 1973. godine o borbi žena za ravnopravnost i njihovim ulogama u istorijskim, kulturnim i drugim događajima u Srbiji. Autori postavke su dr Adam Sofronijević, Dragana Janković i Nataša Matović.
Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije, koji je bio gost na otvaranju postavke, podsetio je na doprinos srpskoj istoriji njegovih sunarodnica koje su svoje humane ciljeve ostvarile u Srbiji, a ne u svojoj zemji.
Elsi Ingles, istakao je, bila je lekarka i, u vreme Prvog svetskog rata, osnovala je 14 bolnica u Srbijii i bila bila prva žena koja je dobila srpski Orden belg orla. Bolničarka Flore Sands je bila bolničarka i prva Britanka u uniformi srpske vojske koja je napredovala do čina kapetana, nagrađena je sa sedam srpskih ordena, a nakon ranjavanja osnovala je dečje bolnice.
– Zajedničko im je bilo to što su ih muškarci potcenjivali i pokušavali da spreče njihove ambicije. Obe su morale da dođu u Srbiju da bi, za razluku od zemlje u kojoj su rođene, dobile prilike da zasijaju“, kazao je britanski ambasador.
On je podsetio i na Luis Padžet, koja je osnovala Srpski potporni fnd koji je, između ostalog, izgradio Dom za ratnu siročad u Nišu, kao i na Elodi Mijatović, koja je napisala prvu modernu istoriju Srbije na engeskom jeziku 1872. godine. Prisetio se i Evelin Haverfild, ratne bolničarke u srpskoj vojsci, koja je sa Verom Holm otvorila sitrotište u Bajinoj Bašti.
„Sve ove žene su bile izuzetne, ali su morale da se izbore sa ograničenjima kod kuće i svoje zamisli su ostvarile u Srbiji, a ne u Britaniji“, naveo je ambasador Edvard Ferguson.
Poverenica za ravnpravnost Brankica Janković je ocenila da je ta izložba jedan od modela za podizanje svesti o pravima žena u svim oblastima života. Kazala je da je učinjen veliki iskorak u poboljšanju položaju žena krajem 19. i početkom 20. veka, a da je vesnik tih promena bila i Užičanka Marija Maga Magazinović, filozofkinja, koreografkinja, aktivistkinja za ženska prava i novinarka, čije deo je prikazano na izložbi.
– Kada pogledamo koji su problemi tada mučili žene, neke probleme, nažalost, vidimo i danas. Ipak, imamo dovoljno razloga da budemo zadovoljni, ali imamo još mnogo posla da bi žene postale ravnopravne. Puna ravnoravnost je i ustavna i civlizacijska tekovina i ona je dostižna – navela je Brankica Janković.
Dr Adam Sofronijević je naveo je da kulturna baština nudi inspiraciju iz prošlosti i postavlja lestvicu ispod koje danas ne bi trebalo da budemo.
– Ako su naši preci razmišljali o ženskoj ravnopravnsti i ravnopravnsti svih članova zajednice i delovali u tom smeru, mi to ne smemo izneveriti i moramo nadograđivati“, kazao je Sofronijević, a potom poručio da „biti Srbin, pored mnogh divnih stvari, znači i boriti se za ženska pava i ravnopravnost svih članova društva“.
Postavku je otvorila dr Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica, navodeći da postavka omogćava da se sagledaju dometi prava žena u oblastima, poput vojske i kulture. „Izložba prikazuje važnost ravnopravnosti žena i značaj njihovog stvaralaštva“, poručila je gradonačelnica.
Postavka je deo programa „Užice, prestonica kulture Srbije 2024“ i može se pogledati narednih mesec dana, a nakon toga gostovaće u Bajinoj Bašti.
Preporuke ambasadora
– Žene i devojke ne bi trebalo da odlaze iz svoje zemlje da bi pokazale šta mogu da urade. Za svako društvo je mnogo vrednije da svoje potencijale one ostvaruju u svojim zemljama- kazao je britanski ambasador.
Jako društvo
Brankica Janković je ocenila da „nijedno društvo, pa ni srpsko, nije jako onoliko koliko je jak njen najjači član, već onoliko koliko je jak njegov najslabiji član“.