Izložba u Galeriji Risim
U centralnom prostoru Galerije “Risim“, od večeras u 19 časova biće postavljena interaktivna ambijentalna postavka čačanske umetnice Ane Bogićević pod nazivom “Svetla tačka“.
ANA BOGIĆEVIĆ – „Svetla tačka“
Interaktivna ambijentalna postavka
11 – 31. mart 2015.
Galerija RISIM, Čačak, Gospodar Jovanova 11
Od 11. marta, u potpuno zatamnjenom prostoru izloženi su likovni radovi kao i lični predmeti umetnika. Otvaranje izložbe će biti u vidu obaveštenja na medijima i društvenim mrežama, a formalno otvaranje će biti upriličeno na dan osvetljavanja prostora. Posetioci će prvih nekoliko dana moći da pogledaju izložbu pomoću led lampe, imaće mogućnost da slobodno istražuju, pregledaju izložene eksponate, otvaraju fioke, upoznaju sadržaj kutija itd. Nekoliko dana pre zatvaranja postavka će biti potpuno osvetljena. Posetioci će biti zamoljeni da pogledaju izložbu pod punim svetlima a zatim da popune upitnik i analiziraju i uporede svoje utiske o izložbi koju su videli osvetljenu jednom svetlom tačkom sa utisakom koji su imali posmatrajući osvetljenu postavku. Cilj je ukazivanje na neophotnost sagledavanja šire slike pre donošenja zaključaka, kao i na činjenicu da stavljanje akcenta na mali segment neke pojave moža da nas navede na pogrešno mišljenje. Drugi cilj je pokretanje zamrlih aktivnosti introspekcije čiji će rezultati u najvećoj meri na žalost ostati poznati samo posetiocu izložbe.
Razmišljajući da li je čovek kada je sam sa sobom iskren prema sebi ili sebe vernije sagledava kroz druge, navodi na zaključak da je taj odnos uslovljen spoljašnjim činiocima koliko unutrašnjim težnjama. Kako je spoljašnje katalizator unutrašnjeg, koliko je čovek više svoj kroz tuđe nego kroz svoje? Koliko se ogledamo jedni u drugima, postavljajući sebe prema sebi kroz tuđu svakodnevicu, tuđi život? Da li „JA“ uopšte egzistira izvan drugih, šta je individualnost i da li je ona nešto čemu bez kompromisa treba težiti i doseći, gde je granica između individualnosti i egoizma, u kojoj meri savremeni čovek meša ova dva fenomena duha, i da li je moguće njihovo savršeno preplitanje? Koliko poštujemno svoju i tuđu intimu, osećamo li i prepoznajemo li granice do kojih smemo zavitiri u tuđe živote? Koliko daleko ćemo otići u stvarima koje su nam dozvoljene ali nam je korist od toga nikakva ili čak štetna. Kako rasuđujemo o drugima i na osnovu čega, koliko smo svesni neophodnosti sagledavanja šire slike radi pravilnog rasuđivanja.
Ana Bogićević