Јавни час посвећен стваралаштву Данила Киша
У оквиру обележавања тридесет година од смрти великог књижевника Данила Киша Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” организовала је низ активности почевши од изложбе „Данило Киш – после 30 година”. Будући да се о стваралаштву овог писца говори од основне школе, а нарочито у првом и четвртом разреду средње школе, један од начина да се подсетимо његовог дела и значаја у српској књижевности био је одржавање школског часа у просторијама Библиотеке.
Јавни час посвећен стваралаштву Данила Киша одржан је у Великој сали Библиотеке у петак, 15. новембра. Ученици Економске и Медицинске школе заједно са својим професоркама Татјаном Пајић и Јеленом Драмићанин представили су публици живот и рад овог великог књижевника.
Говорило се о збирци „Рани јади” о чијим су кратким причама ученици Економске школе изнели своје утиске и запажања. Приповедач се у њима обраћа из перспективе детета па су се ученици првог разреда могли лако поистоветити са јунацима и указати на нијансе у значењу које су одрасли могли превидети. Они су публику подсетили на тешко детињство Данила Киша које је имало пресудни значај на његово касније дело.
Матуранти Медицинске школе су анализирали „Енциклопедију мртвих” са становишта теорије књижевности, физике, филозофије и психологије. Поставили су универзална питања које је човечанство себи постављало, а на која још нема поузданог одговора. Разматрали су основне мотиве љубави и смрти кроз учење Сигмунда Фројда, бавили се људском потребом да се опише и измери свет, да се све забележи и тако укине пролазност. Говорили су о другим езотеричним књигама, потом и о идеји свеопште повезаности на којој аутор инсистира са освртом на теорије из области физике које се баве овим проблемом.
Дискутовало се о књижевности, о „опсесивним темама литературе”, о детињству и смрти, о смислу живота, а све у вези са поетиком једног од најзначајнијих и најпревођенијих српских писаца.
Јелена Драмићанин
____________________________________________________________
Овако се формира „Отворено друштво“, као први постулат у креирању одговорне и самосвојне заједнице. Када би имао још ко да их подучи о неприкосновености приватне својине и индивидуалних људских права, онда би била задовољена сва три постулата и наше друштво би имало перспективу и „светлу“ будућност. Ипак од нечега треба кренути. „Књиге, браћо, књиге а не звона и прапорце“.