Još jedna tajna Ovčarsko-kablarskih manastira

Čudesna priča o srpskoj ikoni iz 18. veka

Ikona je nađena u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, a čuva se u Narodnom muzeju i zavedena je pod rednim brojem jedan.

Interesantna priča o ikoni počinje kada je slučajno pronađena oko 1930, i to ne u crkvi ili manastiru, već kao most preko potoka.

– Moguće je da ikona nije bila postavljena na takvom mestu iz neznanja, već da je služila kao apotropejski znak (znak odvraćanja od zla. prim.aut.) i da je bila položena licem nadole. Poznato je da su na crkvenim zdanjima, obično na ulazu, oko prozora ili na svodovima, upisivani posebni znaci, krst, magična slova i molitve ispisane tajnim jezikom. Dakle, takvo rasuđivanje moglo bi se primeniti i na nešto što je van manastira, ali vodi ka manastiru. Na primer, krst koji je naručio starac Nestor u Dečanima u 16. veku ima na poleđini simbolična slova koja predstavljaju molitve i molbe da se zaštite žitelji manastira. On se danas čuva u hramu, ali mi ne znamo gde je krst bio postavljen – kaže mr Branka Ivanić, kustos Zbirke poslevizantijske umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu.

Ona objašnjava da se oštećena ikona stilski oslanja na fresko-likove Nikole i Save u crkvama 18. veka.

– Oni su predstavljeni u celoj figuri, a zanimljivo je da je Sv. Nikola prikazan ispred Sv. Save tako da mu potpuno uklanja desnu polovinu tela i desnu ruku, što nije uobičajeno u pravoslavnoj ikonografiji – dodaje Ivanić.
Kako je i zašto ikona pronađena u blizini manastira Sv. Trojice zavedena u inventar prva nije poznato.

– Inventar koji se sada koristi vodi se od 1948, a evidencija se u Narodnom muzeju vodi još od 1844. i mi čuvamo te stare inventare. Kada se radi novi inventar, po pravilu se identifikovani materijal zavodi, redosled nije hronološki niti je po važnosti, vodi se računa da predmeti od iste vrste materijala budu u kontinuitetu, i uglavnom se prvo prepisuje ono što je u starom inventaru. Ikona je stigla u muzej oko 1930. ali u rubrici gde se navodi da je preuzeto iz starog inventara nema podataka, i možda je ona samo bila prva pri ruci – objašnjava sagovornica. 

 Muzej čuva 400.000 predmeta
U Narodnom muzeju u Beogradu nalazi se više od 400.000 arheoloških, istorijskih, numizmatičkih predmeta, dela primenjene umetnosti i umetničkih ostvarenja, fond stare i retke knjige, kao i izuzetan arhiv dokumentarne građe.

Krst iz 1551. godine

Primer boljeg i manje neuobičajenog mesta pronalaska muzejskog predmeta je Krst izrađen 1551, a iz natpisa se saznaje da je naručilac bio mitropolit Nikanor, koji je, između ostalog, i osnivač prve štamparije u Gračanici. Krst je pronađen na celivaonici manastira Rajinovac u Begaljici, kod Beograda.

Blic