Када је Милан Обреновић посетио Чачак?
Пише: др Милош Тимотијевић, историчар |
После конака Јована Обреновића који је подигнут 1835. године, Хаџићева кућа у Чачку је најстарији сачувани стамбени објекат који није претрпео значајне архитектонске измене. На фасади је дуго постојао римски број који је свима показивао да је здање подигнуто 1854. године. Током рестаурације фасаде ова ознака је уклоњена.
Кућу је подигао чачански трговац и општински службеник Владимир С. Хаџић (1832-1872), а наследио пешадијски пуковник Светозар Хаџић (1836-1897). Међутим, кућа је већ 7. новембра 1880. продата на јавној лицитацији чачанском трговцу Милисаву Петровићу, зету Владимира и Светозара Хаџића. Кућу је потом наследила Милисављева ћерка Деспина Лазић, удата за артиљеријског поручника и државног службеника Милана Лазића.
Деспина је 1917. кућу продала Катарини Гербер Вирер (1864-1927) која је била удата за пивара Сигмунда Вирера (1848–1922), који је из Падове дошао у Чачак и под закуп држао Кренову пивару. То је и разлог што се овај објекат у Чачку назива и „Вирерова кућа”.
Као један од репрезентативних објеката Чачка, Хаџићева кућа је увек је привлачила пажњу јавности. Први озбиљан текст о овој згради написао је чачански новинар Миле Мојсиловић („Аџићева – не Вирерова кућа“, Чачански глас, 25. фебруар 1987), а најпотпунији истраживање презентовао је историчар Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” Мирко Дрманац („Кућа са два имена”, Глас Библиотеке 18/2011). У овим текстовима налази се и један податак који заслужује детаљнију анализу.
Наиме, данас се у јавности истиче како је у кући 1876. боравио и „краљ Милан Обреновић”. Најпре треба напоменути да је Милан Обреновић 1876. носио титулу кнеза. Србија је тек 1882. проглашена за краљевину, а Милан Обреновић за првог нововековног српског краља, који је попут средњовековних владара исте године миропомазан у манастиру Жича код Карановца који је управо те године променио име у Краљево.
Владарске посете увек су биле велики догађај за свако место, окупљале су велики број људи и производиле емоционалну повезаност суверена са народом. Милан Обреновић (1854-1901) је заиста више пута долазио у Чачак, који се убрајао у шире подручје завичаја династије Обреновић, али не и 1876. године, као што у пратњи намесника у нашем граду није био ни 1871. године, о чему је на основу сећања податке оставио Јован Кривачић („Јован Кривача и Илија Кривачић : забелешке знатнијих догађаја (1853-1909)”, Изворник 1, Чачак, 1984).
Кнез Милан Обреновић први пут је посетио наш град 31. маја/11. јуна 1869, одмах по ступању на престо Србије. Млади кнез, који је имао свега 15 година, допутовао је у Чачак заједно са намесницима. Боравак је трајао три дана и две ноћи, да би 2/14. јуна 1869. са пратњом отишао у Карановац. Према ономе што данас знамо кнез је највероватније боравио у Хаџићевој кући, испред које је организован свечани дочек са народном (фруле и гајде) и војном музиком. Како би све било величанственије на врху Овчара запаљена је огромна ватра.
Први владар који је боравио у у Хаџићевој био је и кнез Михаило Обреновић (1823-1868), који је у њој преноћио две ноћи када је долазио у Чачак 1861. године. Његов отац Милош Обреновић је приликом доласка у Чачак 1859. преспавао је у конаку свога покојног брата Јована Обреновића (1786-1850), и није боравио у Хаџићевој кући.
Милан Обреновић је по други пут долазио у Чачак 13/25. априла 1882. године. Био је то унапред осмишљен пут на миропомазање у Жичи, при чему Чачак уопште није ни планиран за посету, која је ипак организована на брзину. Србија је 22. фебруара/6. марта 1882. проглашена за краљевину, тако да је Милан са новом владарском титулом у Чачку преспавао две ноћи. Боравио је у згради Старог начелства (завршеној 1878), која је имала неколико репрезентативних просторија које су плански обликоване као резиденција за Обреновиће када дођу Чачак.
Краљ Милан Обреновић је последњи пут у Чачку боравио 7/19. октобра 1898. године, када је у наш град дошао са својим сином краљем Александром Обреновићем (1876-1903). Током боравка у Чачку за краљеве је приређена велика пољопривредна изложба, а они су испред цркве (на мести где је данас раскрсница) свечано положили камен темељац за споменик Танаску Рајићу. Споменик на овом месту никада није подигнут.
Дакле, Милан Обреновић је Чачак посетио у три наврата: 1869, 1882. и 1898. године. Према ономе што данас знамо приликом првог доласка у Чачак боравио је у Хаџићевој кући, а током друге две посете у згради Начелства.
I to me briga kad je dolazio.Sve autokrate i diktatori.
Tako je, živeo zaborav. Utonimo u onirički san bezbriganja! Koga je briga za prošlost, kada nemamo pojma o onome što se događa danas.
Када сам ја би млад тог Милана уопште нису помињали. Да ли је он уопште постојао, или се то и даље напаћеним радницима натура лажна историја? Где су приче о револуционарима уз које смо стасавали и градили ову земљу? Зна се ко је изградио овај Чачак! Милка и Милош Минић, Петар Стамболић, Пенезић. То су били људи!
Trnavac ti li si? Mozda ti Dacic da bonu…
Izgleda da istorija Srbije počinje od komunjara.Zsto nam je ovako danas.