Када оживе ликови из књиге
Уважавајући интересовања и културне потребе младих Чачана, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” је у четвртак, 7. новембра уприличила извођење позоришне представе по роману „Лето када сам научила да летим” Јасминке Петровић.
Пред више од 150 тинејџера изведена је представа у режији Патрика Лазића, која је премијерно приказана у оквиру 14. Фестивала Интернационалног студентског театра који организују студенти Факултета драмских уметности из Београда. Играли су Љиљана Ђурић, Драга Живановић, Срна Ђенадић, Андреј Јемцов и Ђорђе Мишина, искусни и млади глумци који су испричали универзалну причу о одрастању, тј. преласку границе између два света – дечјег и света одраслих.
Комад је примерен и интересантан младима јер их води кроз причу о лету на Јадрану, сунцу, мору, летњој романси. Ипак, он је и много више од тога. Тинејџерка Софија током летовања сазрева у девојку свесну да је живот много више од друштвених мрежа. Она се сусреће са сопственим предрасудама и стереотипима, открива прву љубав, али се по први пут среће са смрћу блиске особе.
Публика коју су чинили ученици седмог и осмог разреда основних школа и прве и друге године средњих школа била је изузетно задовољна, али и видно дирнута представом. Овакав програм је показао да репертоар за тинејџере може да буде забаван, едукативан и емотиван у исто време, ненаметљиво ангажован и прецизан у својој намери.
__________________________________________________________________
Златно доба, сала и бина ко 48,деци која не знају шта је позориште, продајете шарену лажу!
Џеки, место!
Ако си некада уживао у радио-драми или можда прочитао нешто од Јасминке Петровић, не би тако коментарисао. Имај на уму да се позоришна публика не рађа, већ ствара. Детаљи често упропасте суштину, а за разлику од тога, суштини често детаљи нису ни потребни. Што би рекао неки наш бистар предак, „Злату ће се кујунџија наћи”.
Mi imamo pozorisnu publiku u Cacku. Dzeki ulicar nemoj sve podnistavati, ovo je i tvoj uspeh kojim se mozes pohvaliti prijateljima iz drugih gradova, sto sam ja vec i ucinila. Umesto da svi napisemo sta bi zeleli da pogledamo sledece, mi pljujemo po sebi jer je to ipak nase. Minimalista svaka cast, sjajno si mu odgovorio. Puna podrska za Dom kulture i zaposlene u njemu.
Ovo je Biblioteka, i kritikuje se njena nova zgrada.