Када стихови постану кардиограм срца

Сада већ путујућа изложба „Аритмија ÚRбаног певањаˮ, посвећена овогодишњем добитнику Дисове награде, приказана је и пред крагујевачком публиком у репрезентативном галеријском простору Куће Ђуре Јакшића у петак, 28. октобра. На предлог организатора ове вечери, Народне библиотеке „Вук Караџићˮ у програм Октобарских свечаности у Крагујевцу уврштена је промоција песничке збирке Најновији завет Драгана Бошковића и поставка која осликава његов песнички и животни пут.

Уз образложење зашто се баш у овом граду приказује изложба и везу песника и професора Бошковића са овим местом поетично је дочарала водитељ програма Ана Антонијевић из крагујевачке Библиотеке. Колико Драган Бошковић доживљава Крагујевац као свој други дом било је јасно по броју посетилаца и лицима која су већ са првим изговореним речима песме „Sound of Sinnersˮ доживела својеврсно убрзање и осетила да су ови стихови кардиограм његовог срца.

Како је изложба „Аритмија ÚRбаног певањаˮ настајала, о едицији Каталози изложби, али и песничкој манифестацији Дисово пролеће која је и даље млада без обзира на то што постоји готово седам деценија говорила је Марија Радуловић, један од аутора изложбе. О кључним мотивима који су заступљени на плакатима и занимљивостима које су се збивале током стваралачког процеса предочила је Тања Вуковић, такође аутор изложбе. А Драган Бошковић је стиховима песме, чији је наслов заправо аутопоетичка сентенца „Када бих био песникˮ, потврдио зашто је ове године њему додељена награда са Дисовим именом.

Поетичним омажом Ђури Јакшићу и Владиславу Петковићу Дису и својеврсним „сусретомˮ ова два великана у Крагујевцу, у кући која носи Ђурино име и песничкој вечери у славу Дисове награде, књижевни критичар Александра Секулић је дочарала како су се те две личности „састалеˮ на песничком путу Драгана Бошковића. Потом је врло суптилно публику провела кроз (не)истражене пределе Бошковићеве поезије додирујући врховима прстију кључне мотиве и песме које су своје место пронашле и у збирци изабраних песама Најновији завет, а која је објављена као 47. публикација у Едицији „Књига гостаˮ.

У прилог речима Александре Секулић ишло је и казивање стихова песама Драгана Бошковића. Он је са публиком поделио и утиске о добијању награде за целокупан песнички опус и посведочио како није нимало лако имати сусрет са самим собом, својим радом и животом, сопственом поезијом и да је то копање по прошлости такође један „вид умирања и поновног рађањаˮ. Након тога је говорио стихове песама „Блажена Иванка од страхаˮ, „Пилеˮ, „Јутро моје Богородице тек долазиˮ, а публика је громогласним аплаузом показала да добра поезија не познаје границе и да речи проналазе пут до читалаца и у овом хиперубрзаном времену.

______________________________________________________