Капитална монографија о сликару Драгану Ћирковићу

Ових врелих августовских дана, некако баш у време трештећих драгачевски труба,  у Чачку је сасвим дискретно, безмало кришом,    из штампе изашла монографија о сликару Драгану Ћирковићу (1909–1976).  Књига носи наслов Носталгија (у поднаслову, codex protectorum). Већ на први поглед се може уочити да је посреди, до сада, најобухватнија и најкомпетентнија, садржином најдиверсификованија и најзаводљивија, то јест дизајном најживописнија и најпривлачнија, те, све у свему, најуравнотеженија и најкохерентнија публикација о Ћирковићу и његовом уметничком опусу. Издавачи су Легат Драган Ћирковић и Завичајно друштво Чачани. Промишљени и студиозни концептор издања – уједно рȇвни и акрибични приређивач – јесте Драгић Ћирковић, сликарев син. 

Није ни могло бити другачије до да, на известан начин, Носталгија – codex protectorum – самерава, збира и заокружује оно што је о Ћирковићевој интимистичкој (лирскореалистичкој) и лирскоекспресивној уметности саопштавано у претходним књигама, или пак другде објављивано. Заступљени су текстови више аутора (Дејан Ђорић, Ђорђе Кадијевић, Слободан Новаковић, Бранисалв Јефтић, Мирослав Миле Мојсиловић, Радован М. Маринковић, Бранко В. Радичевић, Мирјана Рацковић, Миладин Вукосављевић). Средишњи и најобухватнији осврт на поетику ликовног ствараоца Драгана Ћирковића јесте онај који је пре двадесетак година потекао из понесеног и штедрог критичарско-есејистичког пера Слободана Новаковића. 

Излог, уље на лесониту 49х37,5

Публикација је – структуром и алокацијом заступљених садржаја –   следила сразмеру која се логично испоставља након целосног критичког увида у уметников опус. Из ње се може сагледати у коликој мери је „сликар старог Чачка“ превасходно био инитимиста, али и лирско-експресивни пиктор, потом, колико је себи на вољу давао као изврстан цртач, или пак као карикатуриста, колико је вредео као енергичан вајар, те колико је дара уградио у свој вишегодишњи сценографски рад. 

Ваља такође изнети и утисак да је монографија својим концептом и грађом не само наткрилила и беспрекорно окровила оно што се од уметника Ћирковића баштини, него је – на начин смислен и уравнотежен – једну неупитно релевантну индивидуалну поетику ненаметљиво ситуирала у уметничке и културално-цивилизацијске контексте одговарајуће епохе (посреди су углавном деценије друге трећине ХХ века и треће четвртине). Као ликовни стваралац, Ћирковић се аутентично „дописује“ са врхунском домаћом и европском уметношћу у времену које се поклапало са његовим  продуктивним добом, дужим од четири и по деценије. У монографији отиснути радови о томе говоре више и уверљивије од свих речи. На функционалан и складан мозаички начин сабрана и распоређена грађа у публикацији Носталгија – codex protectorum се, и визуелно и критички, достојно дозива са модернистичком парадигмом средишњице прошлога столећа.       

У кафани, уље на лесониту 40х55

Легат Драган Ћирковић данас је на приватној адреси, у Чачку, у Улици Светог Саве. Дабоме да би питање ове уметничке оставштине и станарског права њених артефаката и службених инсигнија могло, и свакако требало, да буде решено на другачији начин – културално  адекватнији, комфорнији, и, што је најважније, кудикамо функционалнији. Будимо оптимисти: можда локална заједница о томе конкретно размишља, можебити да су могућа решења на нечијем столу. 

Аутор: Братислав Јевтовић        

___________________________________________________________________________